Poezija, Nada Matović

Promocija pjesnika, književnika i istraživača iz sfere društvenih nauka, prilika za objavljivanje autorskih tekstova (poezija, proza eseji, recenzije, kritike, rasprave i osvrti ). Šaljite svoje radove u inboks facebook stranice, ili na mail : dunjalucar@gmail.com



Nada Matović, rođena 1996. godine, ima jednu objavljenu zbirku poezije Oda mojoj radosti, uskoro će i druga ugledati svjetlost dana. Pod nazivom Sunčani život, njena poezija je zastupljena u Njegoševom vijencu, takođe je sa svojom pjesmom Miris proleća predstavljena i u Međunaronom časopisu Nekazano.


Prestala sam od ljubavi da tražim istinu.

Prestala sam od ljubavi da tražim istinu.
I onako su u svakoj pori iznenađenja,
sve same laži od plastike stvorene.
Laži samo stvaraju kišu,
dok ljubav od koje istinu tražiš gora je od biljega koji boli.
Bol prestane tek onda kada sve bitno suprotno postane.
Prestane onda kada se od te bolesti teška istina tražiti prestane.
Kada biljka uvene neka, tu ne pomaže ni planiska ljekovita voda,
gdje nema posade, tu nema ni broda.
Prestadoh da pružam ruke svima, jer kada nema vatre nema ni dima.
Nisam ja lasta što leti svuda,
ali ucim srcem da stignem svuda,
nisam više tako slaba.
Volim one što vole bez prestanka.
Volim da ćutim i idem putem mira.
Prestala sam da tražim ono što me iritira.
Ljubav u čuđenju možda, tamo negdje iza mene ostade.
Neka živi u zabludi i snovima svojim onim od samoće ispletenim.
Neću više svašta smatrati za slatko voće
jer iznenađenja poput balona ima koliko ko hoće.
Neću vjerovati više da ptica slomljenih krila ponovo poljeteti može,
tako je i sa ljubavlju.
Ona je za nekoga sveska da svoj pečat u njoj ostavi,
a ti se samo nadaj da će tvoje greške neko da prepravi.
Nadaj se da će pred tobom ponovo stati i da će život da je vrati.
Ljubav nije igračka to jednom moram shvatiti.

Нису бирали

Нису бирали тренутке те очи што сретоше у утроби лутке,
нису ни ријечи бирали.
Нису бирали било шта,
осим да се ћутањем иза завјесе заклоне.
Као да ни мостове нису бирали,
а добили су старе што брзо сруше се.
Они нису бирали морнаре,
а ни кловнове да представу снимили би неку.
Ах, да ли су бирали да проговоре ријечи што давно утихнуле су.
Да ли су бирали тај пут гдје умјесто кише само сузе чују се?
Зашто су бирали да смокве умјесто воде сузама залијевају?
Да ли су заборавили златну круну и љубавне хаљине?
Зашто су заборавили коме су срце некада дали?
Нису бирали имена, људи бројеви постајали су.
Нестварну причу правили су а сребро и злато у блато бацали.
Нису бирали.
Нису знали да ће и велики људи једном постати мали.
Нису бирали причу која се уснити може.
Нису знали да имају печат испод коже,
јер нису бирали оно што се бирати може.