Poezija, Aleksandra Jovičić

Promocija pjesnika, književnika, slikara, fotografa i istraživača iz sfere društvenih nauka, prilika za objavljivanje autorskih tekstova (poezija, proza eseji, recenzije, kritike, rasprave i osvrti ). Šaljite svoje radove u inboks facebook stranice, ili na mail : dunjalucar@gmail.com.

Strankinja

U ovom gradu iz kog su nestali ljudi
pečem se kao u tepsiji
ti ploviš na  radio-talasima
i razbacuješ svoje misli u etar

U ovom gradu reke su zelene
i to je jedino što mi se dopada
jednom si kazao da je to
posledica propasti industrije
smaragdne reke sredinom jula presuše
i onda mi se ne dopada više ništa

U ovom gradu ne postoji tvrđava
već samo betonska utopija
ovo je novo naselje
i ono malo zgrada građenih pre Velikog rata
nestalo  je u strašnom zemljotresu
koji pamte još samo stari Jugosloveni

U ovom gradu jezik je grub
pun reči koje ne razumem:
ćikara remik raša škaf ložica crevlje
i nar se zove šipak a lubenica dinja

Vozovi

Vozovi nekuda žure noću
ko jato svitaca
bljesnu kroz mrak
probude usnulu prugu
i zemlju što miriše na proleće

Vozovi nekuda žure noću
u kupeima utamničena
siva nesrećna lica
što idu u bolnice
porodične posete
na svadbe i sahrane

I ljudi nekuda žure noću
u raznobojnim kutijama od lima
što presecaju na pola
ovaj sveži proletnji mrak