Izbor iz poezije: Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić, srpski pjesnik, režiser, scenograf, novinar i slikar. Antić je rođen 14. 3. 1932. godine u Mokrinu. Osnovnu školu završio je u Banatu, a srednjoškolsko obrazovanje u Kikindi i Pančevu. U Beogradu je studirao na Filozofskom fakultetu, češki i ruski jezik. Za rad na polju umjetnosti i novinarstva dobio je brojne nagrade i priznanja: dvije Nevenove nagrade; Nagrada za životno djelo u poeziji za djecu; Goranova nagrada; Nagrada Sterijinog pozorišta; Zlatna arena -za filmski scenario; Novinarska nagrada za životno djelo i brojne druge nagrade. Objavio je zbirke pjesama za djecu: Plavi čuperak, Garavi sokak, Nasmijani svet, Šašava knjiga, Olovka ne piše srcem, Ptice iz šume, Tako zamišljam nebo. Antićeve pjesme prevođene su na ruski, makedonski, albanski, engleski, turski, mađarski, slovački, češki, francuski, rumunski, poljski, slovenački jezik. Mika Antić je umro 24. 6. 1986. godine, U Novom Sadu, u 54. godini života.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Uvodna pesma

Ovo su tvoje pesme.
Ne pitaj kako sam saznao sta misliš.
Možda sam ponekad bio: ti.
Možda si i ti pomalo bio: ja.
Možda smo zajedno bili ceo svet

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.

2

Podeliću sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znaš:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Tajna

Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu. . .
neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne: samo tebi. . .
kao drugu – šu-šu-šu. . .

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer – inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom – samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu-šu-šu. . .
Sutra rano. . . šu-šu-šu. . .
Baš onamo. . . šu-šu-šu. . .

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu-šu-šu. . .

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Crteži

Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate.
I na rastanku ćutimo samo i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom sve dok mu oči svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo, kad ne tražimo da nas pamte.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Plavi čuperak

Plavi čuperak obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde? –
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
vec jedne Sanje iz šestog “a”

Pa šta?

Videćeš šta – kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo – malo. . . pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šaljes tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš – a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio sta znači živeti?

. . . . . . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko. . .
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?

. . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam,
– ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Saputnici

Znam; sve se neće na jedan osmeh svesti
znam: neće svima jednako biti sunca

na istoj cesti uvek će se uplesti
trag povratnika sa stopama begunca

hodaće oba u jednom istom smeru
tegleći svaki svoju drukčiju veru

pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo
po istoj cesti teglimo živote i dane

i uporedo, rame uz rame idemo
i lagaćemo kako se razumemo

sve dok na kraju ne stignemo
tim istim pravcem na dve suprotne
strane.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Najljubavnija pesma

Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reč o ljubavi.

Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćosku
bespomoćni i bačeni.

Neko u ovoj sobi neće više da bude dete,
Neko u ovoj sobi tri dana ne moze da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti, ćuti
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem
i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova
za pticama.

Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reč o ljubavi.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala!
🙂