Dostojevski: “Roman u devet pisama”, Pismo 2. i 3.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski: Roman u devet pisama

Pismo 2.
(Od Ivana Petroviča Petru Ivaniču)

Uvaženi gospodine Petre Ivaniču!

Juče sam primio vaše pismo, čitam i ne znam šta da mislim. Tražite me bogzna po kakvim mjestima, a ja sam prosto bio kod kuće. Do deset sati sam čekao Ivana Ivanovića Tolokonova. Odmah sam uzeo ženu, najmio kočijaša, izložio se trošku i stigao k vama, oko pola sedam. Vas nema kod kuće, i dočekuje nas vaša supruga. Čekao sam vas do pola jedanaest, dalje nije bilo moguće. Uzimam ženu, trošim novac, plaćam kočijaša, vodim nju kući, a ja odlazim k Perepalkinima, misleći: možda ću vas tamo naći, ali se opet varam u računu. Stižem kući, ne spavam cijele noći, brinem se, ujutru tri puta navraćam k vama, u devet, deset i jedanaest sati, tri puta trošim novac, plaćam kočijaša, a vi ste me opet namagarčili.

Čudio sam se čitajući vaše pismo. Pišete o Jevgeniju Nikolajiču i molite me da mu došapnem, a ne spominjete zašto. Opreznost je dobra stvar, ali ima hartija i hartija, a ja važne papire dajem ženi za papilotne. U nedoumici sam, najzad, u kakvom ste smislu izvoljeli sve ovo napisati? Uostalom, ako stvari stoje tako, zašto mene u to miješate? Ja svoj nos ne zabadam u svake trice. Mogli ste mu otkazati i sami! Vidim samo da se moram s vama objasniti kraće, odlučnije; jer vrijeme prolazi. U nezgodi sam, i ne znam šta da radim ako vi budete potcijenili uslove. Spremam se na put, a put nešto košta; pored toga, i žena cmizdri da joj se sašije somotski kaput po modi.

Što se Jevgenija Nikolajiča tiče, žurim se da vam kažem: jučer sam se, ne gubeći vrijeme, kad sam bio kod Pavla Semjoniča Perepalkina, o njemu raspitao. On ima pet stotina duša u jaroslavskoj guberniji, nada se da će od babe dobiti imanje od oko trista duša u Podmoskovlju. Koliko novaca ima, ne znam, i mislim: to ćete vi bolje znati. Najzad vas molim da mi odredite mjesto sastanka. Jučer ste sreli Ivana Andrejiča i pišete mi: kako vam je on rekao da sam ja u Aleksandrovskom pozorištu sa ženom. A ja vama pišem da on laže i da u sličnim poslovima njemu ne treba vjerovati, tim prije što je, nema ni tri dana, prevario svoju babu za osamsto rubalja. A sada imam čast…

P.S. Žena mi je u drugom stanju; uz to je plašljiva i ponekad osjeća melanholiju. A na pozorišnim predstavama ponekad izvoe punjavu i vještački, mašinama, grom. I zato bojeći se da se žena ne prepadne, u pozorište je ne vodim. Ja sam mnogo ne volim pozorišne predstave.

Pismo 3.
(Od Petra Ivaniča Ivanu Petroviču)

Veoma dragocjeni prijatelju moj, Ivane Petroviču! Kriv sam, hiljadu puta sam kriv, ali žurim da se opravdam. Jučer poslije pet sati, i upravo u trenutku kad smo vas od sveg srca spominjali, dojurio je čovjek sa porukom od teče Stjepana Aleksejeviča: da je teti pozlilo. Bojeći se da ne preplašim ženu, nisam joj rekao ni riječi i, pod izgovorom drugog neodložnog posla, požurio sam tetinoj kući. Zatekao sam je jedva živu.

Tačno u pet sati doživjela je infarkt, već treći za dvije godine. Karl Fedorič, njihov domaći ljekar, izjavio je da možda neće preživjeti ni jednu noć. Zamislite samo moj položaj, dragocjeni prijatelju. Cijele noći na nogama, u poslovima i nevolji! Tek u zoru, sasvim iznemogao, slomljen tjelesnim i duševnim bolom, prilegao sam kod njih na divan, a zaboravio sam reći da me na vrijeme probude, i tako sam se probudio u pola dvanaest. Teti je bolje. Otišao sam ženi. Ona se, sirota, iskidala čekajući me. Prezalogajio sam bilo šta, zagrlio sina, ohrabrio ženu i pošao k vama. Vas nije bilo kod kuće. Kod vas sam zatekao Jevgenija Nikolajiča. Vratio sam se kući, uzeo pero i evo vam pišem. Ne bunite se i ne ljutite se na mene, iskreni moj prijatelju. Udrite, sijecite pokornu glavu s ramena, ali me svoje blagonaklonosti ne lišavajte! Od vaše supruge sam doznao da ćete večeras biti kod Slavjanovih. Sigurno ću doći tamo. S najvećim nestrpljenjem očekujem vas.

Sad ostajem itd.

P.S. Naš mališan baca nas u pravo očajanje. Karl Fedorič prepisao mu je rabarbaru. Ječi, nikoga jučer nije poznavao. Danas počinje da me poznaje i čavrlja neprestano: „papa, mama, bu“… Žena plače cijelo jutro.

Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala!  🙂