Poezija: Ljiljana Molčanin

Ljiljana Molčanin

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Lakoposrnuće

Bjegunac sa dvorca
Vlastitih snova
Uplete se u vriježi
Proročanstava tujdih.
Pamučne naravi od
pamtivijeka bješe;
Žednoga preko vode,
Jadnika prevedoše.
Rekoše mu onî:
<U nebo pogled ne upiri,
Nojevim se pokopom zadovolji!
Ti nisi iz sorte te,

Da krilima zatreperiš
Kroz krošnje oblaka.
Hodi zemljom klico Adamova,
Od nje si potekla,
Pa zašto onda da
od same sebe bježiš?>
Umiri se neshvaćeni,
Onim što ti kažu drugi,
Jer ni soko ne obuhvati
Izvan domašaja
mogućnosti svojih.
Na dvorac snova
magličastih ne vraćaj se
Jer sanjati počeli su, haman,
I oni budni.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Jeste

Da li je to odron
Sa trona moga
Nadanja,
Pokušavanja,
Sanjarenja?
Da li je kulminacija ostvarena
Onda kad’ snage ponestane?
Kada zadovoljstvo počne ko vino na otvorenom
Da lapi?
Gdje su sada ta uzavrela zrncad u krvotoku mračnih hodnika,
Spopadaju li to neki virusi bahati
Otimaju li mi zdravlje,
Mogu li sada slobodno
Disati?
Pusti mi onda, dobri Markijane
Tu ploču isparanu, koju vijekovima pod prašinom nedostajanja
Brižno skrivaš za svoju dragu.
Neka i u meni probudi nešto što nije zaživjelo, a samo je odsanjano.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autorici:

Ljiljana Molčanin, Tuzla, Filozofski fakultet Tuzla ( Turski jezik i književnost)

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima. 
Hvala! 🙂