Milena Itebejac
Umivanje
Na vetrovitim ulicama
Po mnogo puta prelistanim stranicama knjiga
Novina
U telefonskim razgovorima
U neuhvativom etru
Tražim
I vrhovima prstiju hvatam tvoje reči
Pa kada napunim šake
Zaronim lice u pregršt rečenica
Toplih
Podignem pogled ka ogledalu
I dok mi slova još kaplju sa obraza
Pitam
Najlepši na svetu ko je
Okean
Po okeanu
Tamnom spletu riba algi strahova školjki
Inicijatoru života i potonuća
Plutaju tople mrve sreće
Izdrobljene u nepravilan niz
Nema ni brodova ni čamaca
Po hladnoj vodi plivam
Od ostrva do ostrva
Do ostrva
Do ostrva
Raskršće
Iskušavam svoje proročke moći
Milujem mlade stabljike lavande
Prinosim šake licu
I u mirisu tražim odgovore
Iskušavam svoje instinkte
Prizivam u sebi duh nekog davnog pretka
Koji još nije imao moć govora
Ali je prepoznavao glasove zveri
Kilometrima daleko
Njegovim okom tumačim tragove za kojima idem
Njegovim nosem njušim vazduh
Upoznajem nagoveštaje dolazećeg
Iza zatvorenih kapaka se množe svetovi
Svaki drugačijeg ukusa
Svaki jednako stvaran
Jednako primamljiv i strašan
Iskušavam svoje strpljenje
S mirom obavljam svakodnevne poslove
Bez žurbe klizim kroz rutinu
U vazduhu se oseća lako strujanje
Spuštam se na zemlju
Oslanjam na dlanove
Priljubljujem uho uz tlo
Čujem korake čiji ritam ne poznajem
Vreme je da odlučim kako ću da ih razumem
Bilješka o autorici:
Milena Itebejac je rođena 1975. u Vršcu. Pisala je poeziju u nekoj davnoj mladosti, pa zaboravila na to. Onda se u četrdesetim setila i sa zadovoljstvom piše ponovo. Živi u Beogradu.
