Poezija: Nedžib Smajlović

Nedžib Smajlović
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Život je shoping

Čovjek XXI stoljeća funkcionira kao karika u dva lanca,
u lancu ishrane i u lancu kupoprodaje.
Dok jede, on je,
u biološkom smislu,
živ,
a dok kupuje i prodaje, on je,
u društvenom smislu,
živ.

Da ga, ako jedan dan preskoči odlazak u shoping,
njegova rodbina, prijatelji i komšije
ne bi proglasili mrtvim ili, u najboljem slučaju, ludim,
čovjek XXI stoljeća svaki slobodan trenutak provodi
u tržnim centrima gdje grozničavo kupuje –
ono što mu treba i,
što je mnogo češće slučaj,
ono što mu ne treba.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Novinar Sakib

Sakib je, nakon rata,
pod prilično nejasnim okolnostima,
stekao diplomu fakulteta političkih nauka.

Procijenivši da bi najbolju političku karijeru mogao napraviti
služeći vladajućoj stranci kao megafon,
zamolio je predsjednika stranke da ga ugura
u redakciju jedne nezavisne televizije
i, poput mnogih koji su,
u ratom i korupcijom poharanoj domovini,
manjak pismenosti uspješno nadomjestili
viškom patriotizma,
postao novinar.

Nedavno sam ga vidio kako izlazi iz sale
u kojoj je upravo bio završean komemorativni skup
povodom smrti jednog profesora ovdašnjeg sveučilišta.
Izlazi, ali ne onako kako izlaze drugi ljudi
koji su došli da odaju posljednju počast
jednom od najvećih evropskih historičara.
Sakib zna da je, vremenom, iždžikljao
u jedno od najuticajnijih kopiladi svoje posrnule domovine
i, zato, osluškujući kako na njegovim kokošijim prsima
zvecka nevidljivo ordenje, izlazi ozaren
kao da ne izlazi sa profesorove komemoracije
nego – sa svoje.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Zuki

Zovem se Zuhra.
Moji prijatelji i redovne mušterije
zovu me Zuki.
Po zanimanju sam žena.
Žena opće prakse.
Zakrpa koja bez problema zatvara sve rupe
na dronjavim ljubavnim životima
svojih stalnih i povremenih
mušterija.

Većina korisnika mojih usluga smatra
da dobro radim svoj posao i da platu
od koje se ne mogu obogatiti
ali mogu pristojno živjeti
pošteno zarađujem.

Juče me je jedan visoki funkcioner
čija supruga, kad god u njegovim očima
pročita požudu, stavi katanac na svoju onu stvar
upitao: Majke ti, Zuki, kako je tebi,
za razliku od većine drugih žena,
pošlo za rukom da se čitav život tucaš za lovu
a da se ne prokurvaš?

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Kokuz na vrhu solitera

Prije četiri mjeseca,
u preduzeću u kome sam radio devetnaest i po godina
proglasilo me je za tehnološki višak
i dalo mi otkaz.
______________________________________
Moja majka je težak srčani bolesnik.
Bez tableta čije jedno pakovanje
košta skoro dvjesta maraka –
a svakog mjeseca moram joj kupiti
najmanje dva pakovanja –
ne bi mogla živjeti ni jedan dan.

Mojoj ženi je, u ratu, geler izbio oko
i od tad je skroz otišla na živcima.
Zimus, kad smo je odvezli na interno
zato što joj je pritisak naglo skočio na dvjesta,
otkriše da joj i bubrezi otkazuju.

Ja sam, nekoliko dana po izbijanju rata,
ranjen u obje noge, u rame i u stomak.
Od tada, svakoga jutra, kad se probudim,
ako ne osjetim da mi bolovi raznose unutricu,
u panici se štipam za obraze
i pitam jesam li živ.

Novembarsku i decembarsku ratu stambenog kredita
nisam platio.
Neću platiti ni januarsku.
Banka će,
da bi pravda bila zadovoljena,
aktivirati hipoteku i oduzeti mi stan.
______________________________________
Evo me – spreman da,
čim mi cigara dogori do nokata,
skočim u ambis – stojim na vrhu solitera
sa koga se,
naročito kad puše jugo ovako kao danas,
pruža izvanredan pogled na svijet.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Lišavanje slobode

Mog burazera Sulejmena je,
prije četiri mjeseca,
sprcalo u zatvor zato što je,
u državnoj šumi,
zdipio homarić
i nekoliko kubika bukovine.

On, sad, zbog dobrog vladanja,
radi ko vozač traktora
na zatvorskoj ekonomiji
i život mu je,
na koji god kantar da ga metneš,
hiljadu puta lakši nego
ženi mu i djeci kod kuće.

Sulejmen se,
nakon četiri mjeseca luksuziranja
u prdekani,
zdebljo sedam i po kila,
a žena mu i troje djece –
ako jedan dan hljeba na sofri imaju,
drugi dan ga nemaju.
Ti sad razaberi ko je ovdje
lišen slobode.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autoru:

Nedžib Smajlović rođen je 1964. godine u selu Šadići, općina Foča. U Foči je završio gimnaziju a u Sarajevu Pravni fakultet. Objavio je tri knjige: Humus – roman, Mrtva priroda – zbirka priča Neprijatelji i druge drame – zbirka dramskih tekstova. Živi i radi u Zenici.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! 🙂