Poezija: Nataša Sogić

Nataša Sogić

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Jednom

Jednom kada suncokreti
sazru iz mojih grudi
probudi me setnu,
i podari mi najlepšu melodiju
ispod delića neba
kojeg smo samo za nas dvoje
od bogova ukrali..
Jadnom kada mi budeš
uplitao ljubičice u kosu
poljubi me tako,
da izgleda kao onaj
nevini,dečiji poljubac u parku..
Jednom ako ipak osetiš,
da to više nisam ja,
i da to više nisi ti,
ako nam proleće po šavu popuca
ogrnućemo zimu u neki novi april
dok ponovo ne postanemo mi..
Jednom ako nas bol
dočeka iza ćoška
ne okreći se na zvižduk,
niti mu traži greške,
tuga je ponekad krilata,
dok sreća danima korača peške..
Jednom kada sat otkuca
poslednje minute naših života
ne plači,oćuti,
za ničim ne žali
uvek dođe neko posle nas,
da prekinutim putem dalje nastavi..

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autorici:

Nataša Sogić, dolazi iz Stapara kraj Sombora, bavi se pisanjem od malena. Članica je udruženja književnika ,,Umetnički Horizont”. Pjesme su joj objavljivane u novinskom portalu Publik figure, kao i u zborniku “Umetničkog horizonta”. Poeziju objavljuje i na svojoj facebook stranici Srce od papira.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤