Nije potrebno tražiti određenu reč koja bi, ispaljena u srce problema, osvetlila svojom jasnošću i sigurnošću pojavu poezija koja, iako nenapisana, postoji i silovitom snagom govori o jednom narodu koji je isti kao ona, jer je ona on, nepobitno do istine.
(Rade Uhlik i Branko B. Radičević, Ciganska poezija, 1957.)
Jadikovka
Što sam tražila od boga,
bog mi je dao.
Jedno muško dete,
lele, u naručje,
u naručje, majko,
lele, na prsa.
U naručje, na prsa,
pa pravo na groblje.
Lepotica
Dobro jutro, lepotice!
Za tvoje oko mala je hiljadarka.
Za tvoje grudi deset godina ću pešačiti.
Za tvoje usne zaboraviću govor.
Za tvoja bedra poklanjam ti robiju.
Dobro jutro, lepotice!
Uzjaši zelenog konja i poteraj galopom.
Ja te čekam u šumi.
Sa čergom nerođene dece.
Sa slavujima i zumbulom,
posteljom od svog tela,
jastukom od svog ramena.
Dobro jutro, lepotice!
Ako ne dođeš, skinuću nož sa hleba,
obrisaću mrve sa noža.
i pogodiću te pravo u srce.
Jablanovi i smrt
Vidiš li, majko, visoke jablanove.
Tamo je moja tuga i moja žalost.
Danas putujem daleko, putujem nepovratno.
Vidiš li, majko, visoke jablanove.
Kad stignem pod zeleno granje, neću proći.
Tamo ću, majko, ostaviti svoju dušu.
Ne mogu bez tebe
Ne mogu bez tebe da živim.
Doneo sam ti svilenu maramu,
doneću ti nisku dukata.
Bez tebe mi je život pust.
Doneo sam ti svilenu haljinu,
doneću ti dva ata za bežanje.
Kada legneš na moju ruku
zaboravi i majku svoju.
Ponesem te kao muvu.
Uhvatim te ispod pazuha.
Bez tebe nema života.
Ili ću te uzeti,
ili ću te ubiti!
Ne mogu bez tebe ovako mlad da živim.
Ne daj, bože, da umrem
Ne daj, bože, da umrem ovako mlad
Sve dok ne bude kako ja hoću.
Ne daj, bože, da umrem za dvesta godina.
Svejedno, dvesta ili trista!
Daj koliko daš! Sirotinja smo, bože!
Ne daj, bože, da umrem ovako mlad.
Dunjalučar 