Poezija: Jadranka Trogrlić

Jadranka Trogrlić

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Ti

Ti, ušao si u moj život, tiho iz sjene,
i ukrao si moje srce a da to ni sam nisi znao.
Ja nisam bila spremna za ljubav,
ni dati svoje srce koje je već umorno
od nesretne ljubavi, nisam spremna
ponovo da gubim, onog kojeg ljubim.
Ali Ti, te tvoje oči, ta tvoja ljubav,
koja je dotakla moje srce,
oživjela me.
Moje srce ponovo kuca,
da… kuca samo za tebe, za nas.
Toliko sam sretna da mislim da sanjam, i čini mi se da te volim
od prvog dana kad sam te upoznala.
Zvuči ludo ali kao da te oduvijek znam, kao da si oduvijek
bio uz mene.
Ali Ti, i ova daljina koja nas razdvaja,
ovo čekanje je neizdrživo jer te
toliko želim pored sebe
Ali to slatko čekanje se isplati…
I neboj se, čak i da me Ti
prestaneš voljeti,
ja te ne mogu zaboraviti…

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Snovima mojim vladaš

Rano je jutro i novi dan se budi.
Vani već sunce, veseli cvrkut ptica i užurbani ljudi, svi nekuda žure,
imaju svoj pravac i cilj.

A ja, ja još uvijek sva sjetna
ležim u svojoj zamračenoj sobi,
sa jastukom u zagrljaju,
i u mislima s tobom.

Dani su dugi pa i moja tuga
tako traje još duže.
Oči me peku i teške su od
zarobljenih suza koje
u njima skrivam.

Ne, ja ne želim da vidiš te
moje uplakane oči,
ne želim da znaš za te
moje tužne i neispavane noći.
Noći u kojima nisi tu,
ti živiš samnom samo
u mojem snu.

Ti mojim snovima vladaš,
pod mojom kožom si i u
svim mojim noćima bez sna.
Ti si moj glasni uzdah i
moja priča koja nema kraja.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Proljetne kiše

Tmurni dani i proljetna
kiša lice mi mije.
Tebe nema pored mene,
nema te da me u zagrljaj sviješ,
da mi mrsiš kosu i
poljupcima usne obasipaš.
Sama sam u svojoj sobi,
ali misli su mi sa tobom
i moje srce kuca jače
dok misli lete ka tebi.
Toliko želje i ljubavi
koja nas veže,
ali ova daljine nas dijeli,
i s čežnjom čekam
svaki tvoj korak,
tvoj lik da se pojavi
i u zagrljaj da me stisneš,
i da me nikada,
nikada da me ne pustiš,
da nikada ne odeš,
da me ne ostaviš samu da čeznem,
da gledam kroz prozor
tu dosadnu kišu
kako pada, kako lije,
i lice mi mije da sakrije
moje suze izdajice…
Dođi i otjeraj ovu moju tamu,
i ne ostavljaju me nikad
više samu…

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Volim te

Ne znam kako i od kada
ali znam da “Volim te”
Zavoljeh tvoju smeđu kosu
prošaranu srebrnim nitima,
i tvoje oči koje me gledaju
milo, s puno ljubavi i žara.
Samnom si u mojim snovima,
sretan, nježan i mio…
Nježno me držiš na svojim
grudima, miluješ mi lice i
nježno šapućeš “Volim te”
A kad svane dan i razbije
moj san, probudim se i
vidim tebe pored sebe,
ta tvoja divna, oka dva
kako me toplo gledaju i
pogledom miluju….
i opet samo znam i
kažem ti…da, “Volim te”..!

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autorici:

Jadranka Trogrlić
, rođena u Karlovcu gdje i živi. Pisanjem pjesama se bavi još od 1975 godine koje pretežno objavljuje na svojoj facebook stranici i u grupama, Kulturi snova, Akvarel stiha, Poezija PLAVI SAN , Prijatelji pisane riječi

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤