Poezija: Damir Bešlija


Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Šta ostane kada odu ljudi

Šta ostane kada odu ljudi
I pauk se skuči u svakome kutu
I pod ne škripi, nikog ne budi
Zidna bjelina pređe u žutu

I sivo odjene namještaj stari
I hodom niko ne njiše zrak
Za dan ostare pa puknu duvari
I slike i knjige zagrli mrak

I čaše pocrne koje su nekoć
Pred vesele glave nosila pilo
I zrcalo prsne jer nema lica
Koje se nekad ispred njeg milo?

Na češlju još ostane poneka dlaka
Od onih koji su kurikali sat
Ali klatno miruje i rumeni kvaka
Sjećanja blijedih čuje se bat

U gustoj tišini mauzoleja
Neživo dahću titrave sjene
Oko jedne vaze bijelih azaleja
Po svu noć igraju žive uspomene

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autoru:

Damir Bešlija
, rođen je u Beogradu 1997. godine. Rano djetinjstvo provodi u Goraždu, a srednju školu i fakultet engleskog jezika i književnosti završava u Sarajevu. Primarno se zanima za jezikoslovne discipline, prevodi sa engleskog i turskog te piše poeziju i književne osvrte.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤