Daleko, što dalje
Opsesivni ples senki
u vrtu skamenjenih figura
Nemi i komični odrazi
u dvorani mističnih ogledala
Dani i noći izmešani
u šumi razigranih jelena
Lavina svenulih ruža
na leopardovom jeziku
Poslednja citadela predano gradi
večni dvorac od peska
daleko od zavidljive obale
daleko od razuzdane gomile
Zlatni presek
Kamenolomi
gatanje u prašini
skok guštera
Opasan senkom
koračati ka cilju
sunčanoj luci
Ognjene dveri
sred te blistave vode
lampa od srebra
Janusov obraz
taj zmijski svlak čežnje
ko zlatni presek
Rađanje bisera
Ta mala školjka od malahita
Uzgajana u zalivu zumbula
Što hita ka širinama
Do središta modrog vrtloga
Zaklonjenog od svih vetrova
U trenutku zvezdanog nadahnuća
Jednog snenog letnjeg popodneva
Otvoriće svoje dveri
Na toj aukciji sjaja
Bilješka o autoru:
Milan Drašković rođen je 1951. godine u Beogradu. Prozaist, pesnik i prevodilac. Objavio zbirke priča : Golijat, 1993., Splin megapolisa 1996., Priče iz budućnosti 2014.
Sa poezijom zastupljen u časopisima ( Književne novine, Zlatna greda, Koraci, Gradina ), u zbornicima, kao i na internetu. Sa engleskog prepevao stihove Edgara Alana Poa i Dilena Tomasa. Živi na Novom Beogradu.
