Poezija: Mejrema Vrana

Mejrema Vrana

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Dozvoli mi

Dozvoli mi
Da budeš neko moj
Da ti dam svoje zvijezde
I pokažem galaksije
A zatim ih oslikam prstima
Na tvome licu
Vratu
I rukama
A dio njih zamrsim u tvoju kosu.
Ne kvari ritam
Mojih misli
Nemira
Želja
I koraka
Štaviše, ne pokušavaj.
Ne pokušavaj umiriti
Ovaj duh
Niti uzavrelu krv u mojim žilama
Dozvoli mi da te odvedem
Tamo
Daleko, daleko
U sebe
Dok ti prosipam
Neke drage
Neke
Samo moje riječi
Iz rukava
kao sam pijesak
I očekujem da i i meni
Isto daš.
Dozvoli me da te vodim;
Slijepo i poletno
Omađijano ko zna čime
Kao da ne znamo za jučer
Kao da ne znamo za sutra
Da te vodim planinama
Šumama
I rijekama
Bilo kud.
Da ti pričam neumorno
Da ti pričam mnogo
Da pijemo vino
I čitamo Jesenjina
Dok nad gradom lijeno pada mrak
Da plešemo uz Rundeka
I ležimo na travi
Da u tom času živimo
Samozatajni
Vječiti sanjari
Na krilima vjetra
Dopusti.
Dopusti mi
Da budem neko tvoj
Da zatvorim oči
I pred tobom odbacim
Sve oklope
A obučem onaj ogrtač slobode
Čiste, gole slobode.
Dopusti mi
Da ti pružim ruke
Da uz tebe uistinu živim
I prihvati sve
Što ti dam.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Mirisi

Ti mali, oku nevidljivi vragovi
Bivaju skriveni negdje u memoriji,
zarobljeni u prošlom vremenu
i svezani u najdubljim zabitima
nas samih.

I onda, iznenada,
kao da se otrgnu,
javljaju se u najmanje očekivanom času i okolnosti
te ruše svaki djelić realnosti.

Budu tu na tren, tek toliko da ih primijetim
a tako dugo ostajem poljuljana nostalgijom
i u svim trenucima koji slijede
nastavljam da čeznem za njima,
da ih neumorno tražim nosnicama
stvarajući samo jednu želju –
Onu za njihovim skorim povratkom.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Preobraženja misli

Kad tamne misli
Ukradu mjesto lijepima
Kad u meni zaspi
Onaj snažni plam
I onda
Kad mi oči postaju umornije
Ja nekako manje svoja, tiša
A osjećaji kao da nisu moji
Lutaju
razbacani posvuda

Tog časa ja prestajem biti ja
Prestajem biti isti čovjek od danas
I plašim se kao kakav ću da otvorim oči sutra.

Kad tamne misli zamijene one sjajne
Osjetim se teškom, dalekom i sebi stranom
I tu negdje
Sve skrivene, ušuškane nesigurnosti i strahovi
Odjednom sebi nađu vrata
I nevidljive stepenike
Da lakše od mene načine
Sve ono što prezirem
Sve ono što nikad
Ne bih željela da budem.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autorici:

Mejrema Vrana, rođena 1999. godine u Sarajevu. Nakon završetka srednje škole upisuje se kao redovna studentica na Filozofski fakultet u Sarajevu, Odsjek za bosanski, hrvatski i srpski jezik i književnosti naroda BiH. Vječiti sanjar, umjetnički entuzijasta i zaljubljenik u prirodu.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima. 
Hvala! ❤