Proza: Radomariola Čikić


Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Sadašnjost

Dok se gušim suzama učinim nešto što nisam smjela iskoristila sam dat dar za svoju dobrobit naredila sam Darku da dođe u moju sobu.Da ne budem sama i usamljena već pet godina.

Sutra je jutro. Jutro je sutra. Zora sviće. Pakao il raj biće. Zadnji okršaj. Krv će se liti, ali će vatre gorjeti i odnijeće sve zlo u kapiju zla i pakla, jer dosta je bili juče. Dosta je bilo danas. Vrijeme je da nastupi raj, a ja ako nastradam… Kolateralna šteta. Izlazim u glavni hol. On me čeka. Priziva vatru, uzvraćam vodom, ali pravim se spora da osjeti prednost. Potrebno mi je samo da mu priđem. Samo jedan dodir i paklena bol. Da ga usmrtim za ovaj ožiljak od carskog reza što sam se porodila prijevremeno… I kad me napada dotičem ga i osjetim njegovu agoniju boli u kojoj ne mogu prestati uživati.

Dok se njegovo meso topi na mojim rukama, krv teče, a miris paljevine me okružuje i znam da prije nego što njegova moć uđe u mene i postanem novi Impeatus. Uzimam nož i zabijam ga u srce dok se sa krvavim rukama bacam sa balkona i ponovo nakon toliko godina moj mrtvi lik nosi pravo lice.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Neustrašivi, neograničeni um

Kažu da sam lud. Nosim luđačku košulju, to je istina, ali nisam lud. Ja sam samo uvijek govorio istinu. Mama i tata su me učili: ,,Nikad ne laži!”, a oni su me ostavili ovde, ali dobro, izići ću ja…

Ja vjerujem u Boga. Idem dalje! Sad moram nešto napisati na zidu, nisam odavno. Više mi ne daju papir, moram koristiti zidove. Glupi doktori, a neko kaže da sam ja lud… Evo ih opet, hoće da mi daju inekciju za smirenje, ali ja nisam ništa uradio, samo sam malo naslikao i napisao nešto, ni to mi ne daju! Plačem i histerišem! Mama i tata su obećali da me nikad neće strpati u ustanovu, uvijek sam se bojao ustanova, ali oni su me se odrekli, čak mi ne dolaze ni u posjetu. Prošlo je dosta sati, više ne znam kad je ni koji dan ni kad je noć, samo znam da je prošlo puno vremena, jako puno. Čak sam i ostario.

Usamljen sam jako. Jedino mi društvo prave drugari pored mene i glasovi koji šapuću. Imam osjećaj da sam ostario, a oni mi ne vjeruju pa moj me kum zadirkivao odmalena! Živi odmah do naše kuće, a oni mi ne vjeruju… Opet plačem, čekaj, šta sam rekao?! Gubim tok misli, to mi se sve češće dešava. Gdje sam ja, ko sam ja? Više se ne sjećam ni svog imena, a sve više spavam, više sam mrtav nego živ. Imao sam 21 godinu kada su me ovde ostavili. Gotovo je, više se ne mogu boriti, demoni su prejaki, neću ni da jedem ni da pijem. Daju mi infuzije, plačem, ali niko mi ne vjeruje, zašto mi niko nevjeruje?

Znam da Bog zna. Osećam ga, polako odlazim i pronalazim mir, a uvijek sam govorio istinu, nikada nisam slagao! I reče Bog – Neka bude svjetlost! I bi svjetlost, vide Bog da je svjetlost dobra i rastavi svjetlost od tame!

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Kad poželiš da se vratiš

Bili smo skladna srca dva. Govorio je da me voli, valjda me je na neki način i volio. Pokušavam tako umanjiti i opravdati njegova djela, da ga bar malo razumijem, ako ništa drugo.

Našao je drugu i to brzo. Rekao mi je sam da je zaljubljen, da je voli i da je gotovo. Skrhana da, ali uništena – nikada! Plakala sam pet dana i preboljela ga. Nakon pola godine nađoh svoju sreću.

Stariji momak jeste, ali se udajem i srećna sam, a moj prvi momak koji me je ostavio, došao me je moliti na vjenčanju da mu se vratim i da je bio dobra budala, a moj odgovor je: ,,DAVNO, DAVNO BJEŠE KRAJ!

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Rad i nerad

Bio jednom jedan čovjek, radio je i samo radio! Od malih nogu je naučen da radi i nije birao, nijedan posao mu nije bio težak. Kopati, sakupljati sjeno, obrađivati zemlju…. Ni jedan alat mu nije težak pa čak ni šemerdija. Stjecao je imovinu bukvalno ni od čega. Jedan alat pa priključak pa od kokoši do pet krava i više. Vjerovao je u Boga, redovno se molio i išao u crvu. Stekao je prodicu i sve ih nauči da rade. Tako je taj čovjek i u poznim godinama bio zdrav i crnčio kao nekakav mladić. Nikakve naznake neke bolesti.

Taj čovjek, sada već djed, po prvi put ide u kafanu da popije pivu. Kaže ,,RAD JE STVOTIO ČOVJEKA”. Bio jednom jedan čovjek kojemu je glavna mantra bila ,,Nije sve tako sivo, kad imaš sa nekim da popiješ pivo!” Hladno pivo! Taj čovjek je od malih nogu dan provodio pored televizora, nije čak trenirao ni košarku ni fudbal, kao drugi dječaci. Nije ga to pretjerano zanimalo, ali zato je znao sve serije i filmove napamet i gdje se koja repriza prikazuje. Mogao je studirati glumu da je bio vrijedan, ali ležanje je ljepše i tako je taj čovjek život proveo u neradu. Bio je lijen čak i ženu da nađe. Govorio je da kafana i žene ne idu. Bio je redovan inventar određenih kafana. Nije imao puno prijatelja u onima u kojima je mislio da su mu prijatelji. Polako ga napada šećer, a srce slabi. Doktor kaže ,,Šetnja”, a on odgovri ,,Ma, kakavi, da je šetnja dobra i Bog bi šetao!” Ode taj čovjek u kafanu posljedni put da popije pivo, jer osjeća da mu je kraj blizu.

Kaže da je NERAD STVORIO GOSPODINA!

Sreću se dva čovjeka i kaže radnik neradniku ,,Mislim da bi bilo bolje da sam malo u životu više uživao, a manje radio.” Kaže neradnik radniku ,,Ja bih volio da sam malo više radio i nešto naučio.”
,,E pa, prijatelju, ja mislim da je sreća u zlatnoj sredini, a da smo ti i ja pogriješili”, reče radnik. I tako, kucnuše se ta dva prijatelja po posljednji put, zaključivši da su se sreli kasno.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Bilješka o autorici:

Radomariola Čikić
, rođena 1991. godine u Drvaru. Osnovnu školu završila u Turjaku u školi “Vuk Stefanović Karadzić”. Nakon toga Gimnaziju u Gradišci. I potom ekologiju na Univerzitetu za Poslovne studije i Banjaluci. Bavi se pisanjem.Izdala je tri knjige do sad. Roman Anamarjel, zbirke priča Njujorški kafić i Mladićeva ljubav. Objavljuje priče i pesme po raznim zbornicima. Bavi se pored toga u slobodno vreme fotografijom.Živo i piše trenutno u Gradišci.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala!