Izbor iz poezije: Branko Miljković

Branko Miljković, srpski pjesnik rođen u Nišu 1934. godine. Pored pisanja poezije, Miljković je pisao književne kritike i eseje, te je prevodio francuske i ruske pjesnike. Svoje prve pjesme objavljuje u beogradskim časopisima Zapisi, Delo, Glasu Omladine, Našem Putu. Njegova prva zbirka pjesama Uzalud je budim, izlazi 1956. godine, sa kojom postiže uspjeh i kod publike i kod književnih kritičara. Nakon tog, uslijedile su i njegove druge zbirke poezije: Poreklo nade“(1960.), Vatra i ništa(1960.), Krv koja svetli (1961.). Književna kritika je Branka Miljkovića vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. Njegove rane pjesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Paula Valérija i Stéphanea Mallarméa, kao i Heraklitove filozofije. U jesen 1960. godine, Branko Miljković odlazi u Zagreb, gdje se nezadovoljan životom odaje alkoholu. U Zagrebu je pjesnik i tragično preminuo, u noći između 11. i 12. februara 1961. godine.


Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Pesnik

On poznaje sve puteve i vetrove,
vetrove i njihove vrtove,
vrtove u kojima rastu reči
i puteve od reči do nade.

Odnese ga put niz svet,
odnese ga đavo među reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
da peva u lažnom vrtu:

trice i kučinu svoje čarobne mesečine,
pseću ružu i svoju gadljivost,
da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka,
da vrati noć u ime nežnosti.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Poeziju će svi pisati

san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je
najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene
bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png

Uzalud je budim

Budim je, zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama,
zbog neba razapetog između prstiju.
Budim je zbog reči koje peku grlo.
Volim je ušima..

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi..

Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde..
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom,
zbog anonimnih reči, trgova..
Budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova.

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu.

Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke,
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim.

Budim je zbog zore, zbog ljubavi
zbog sebe, zbog drugih..

Budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu.

Sigurno je rekla: neka me traži,
i vidi da me nema.

Ta žena sa rukama deteta koju volim,
to dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim..

Uzalud,
uzalud,
uzalud..

Uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova.

Uzalud je budim jer njena usta neće moći da je kažu.

Uzalud je budim.

Ti znaš – voda protiče ali ne kaže ništa..

Uzalud je budim.

Treba obećati izgubljenom imenu
nečije lice u pesku.

Ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen!

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Sudbina pesnika

Sada je to još uvek opasnost koja peva
Plamen koji prozirnost proglašava za
prijateljstvo
Muzikalnije ptice umaknu sudbini
Ali umaknu i rečima

Reči greše pesma se stvara
Drugačije niko nije postao pesnik
Svet s deli na one koji su zapevali
I one koji su ostali robovi

Ali dolazi dan velikog oslobođenja
Pesme će se otvoriti ko tamnice
Pesnici će biti uništeni
Pesme će biti prilagođene

Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik
Trgovi će ostati bez spomenika
Nekad samo pesnicama dostupne tajne
Biće proglašene svojinom naroda

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Pohvala svetu

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne učinite nikakvo zlo vodi
Ne posvađajte me sa vatrom
pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi
Da govorim zemlji
I ptici koja živi od vazduha
Glas moj ispružen kao živac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Možda ćemo jednom moći
Da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤