Iz zbirke pjesama Na raskršću između raja i pakla
Na raskršću između Raja i pakla
Hej, ako imaš snage
Skini amove i
Pogledaj svet
Malo bolje.
Videceš, ovo nije
Svet o kome si
Maštao i sanjao.
Imaš dva putića
Sa dugom vožnjom,
Ali, seti se, glad
Još uvek nije
Ispunjena.
Ti si, u stvari,
Jedan kamičak
Koji će potonut’
U ovu beskrajnu reku.
Pogledaj bolje ta
Zelena prostranstva.
Vidiš li te izbledele
Ljude koji te prate?
Osećaš li sad
Kako je tvoja senka
Veća od tvoje
Proklete duše?
Uplašen si?
Strah te
Da ti vreme
Ne pojede snove.
Kada si konačno
Krenuo, spustila se
Magla, a vetar te
Neprestano šamara.
I sada znaš
Kakav je osećaj
Biti kamen i
Kotrljati se
Na raskršću između
Raja i pakla.
Kurva
Kad me pijanog nađe,
Nije ljuta,
Niti sa mnom želi
Naslednike.
Ne kaže “volim te”,
Niti “mrzim te”,
Nit’ je ljubomorna
Kad me s nekom drugom
Sretne il’ vidi.
Sve slasti i zadovoljstva
Pruži mi za veče,
Takve poštujem i volim najviše,
Jer njen odlazak me nikad ne opeče,
A znam da nekom drugom ide.
Ljubav I
Drži me za ruku,
I pođi sa mnom
Na užareni put
Ljubavi,
Skeledžija nas čeka
Na drugoj strani.
Vrane lete iznad nas,
Krik krvopija dopire,
Ne slušaj ih,
Ne gledaj ih,
Ne daj da ti zmija
Snove otme.
Prošlost korača
Za nama,
Ne okreći se,
Odvešće te do
Litice Banzai,
Preveliko zlo vlada,
I vrag plače,
Premalo dobrote cveta,
I Bog nas je
Napustio,
Ali,
Bulevar ljubavi je
Naša destinacija,
Zato me samo
Za ruku drži,
I pođi sa mnom
Na užareni put
Ljubavi,
Skeledžija nas čeka
Na drugoj strani.
Ritual
Probudi se, pokreni se.
Ne sanjaj previše,
Opasno je.
Čujes li žubor reke?
Vreme je !
Korakni malo,
I klekni.
Oseti hladnoću i
Njenu oštrinu.
I pusti je da opere
Dušu tvoju.
Vreme je!
Pusti snove da ožive i
Polako zagrli jedan.
Ali, mudro biraj!
Ustani sad i kreni
Polako.
Otvori oči. Videćeš
Gomilu ljudi.
Svi nose Barong i Rangda
Maske.
Vreme je!
Vatra je jača
I veća.
Slika mutnija,
Glasovi jači.
Sada dobijaš gozbu
Koja ti je obećana.
Epitaf
U mojim mislima
Mračni karneval,
Hiljade vedrih
Pogleda me prati,
Dok tražih mir,
I sebi jedno
Mesto kroz život.
Vapio sam za avanturom,
A sloboda je bila uvek
Za korak ispred mene.
Povukao sam okidač,
Osetio bljesak,
Napokon nirvana,
Postao sam zvezda.
Bilješka o autoru:
Nikola Momčilović, rođen 1994. godine u Leskovcu. Apsolvent na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Ljubitelj je knjiga, stripova, pozorišta i muzike. Uživa uz satiru, horor, nadrealni i apsurdni humor. Kao neafirmisani pisac, autor je zbirke kratkih horor priča Običan dan i dvije zbirke poezije Na raskršću između raja i pakla i Aheron, a uskoro počinje rad na svom prvom horor romanu. Kao omiljene pisce izdvaja Sergeja Jesenjina, Danila Harmsa, Branka Miljkovića, Branislava Nušića i Ivu Andrića. Također, Brama Stokera, E. A. Poea, Stivena Kinga, H. F. Lavkrafta i R. L. Stivensona.
Dunjalučar 