Старо вино
На салвети мрља
црвеног кармина
на кошуљи флека
у истој боји стоји
у подруму флаша
доброг старог вина
што на мене чека
као љубав наша
и давно постоји
Да је узмем само
као некад флаши
душу да отворим
и ништа не скријем
да јој кажем шта ме
понајвише плаши
па да пустим песму
коју добро знамо
и до капи испијем
Морнар и пас
У приморском крају
прочуо се глас
о ноћном морнару
што га прати пас
Док заједно плове
таласима језде
ноћу рибу лове
гледају у звезде
Док се мреже пуне
јер од тога живе
под окриљем луне
звездама се диве
Не плаше се буре
нит великих таласа
жељни авантуре
та два мала аласа
Ал све што је лепо
кажу кратко траје
јер кад дође јутро
и звезде не сјаје
Да су звезде стале
коначно су схватили
полако се чамцем
до обале вратили
Срце ко бисер
Из златне шкољке
срце ко бисер
из њених вена
вино истине тече
кад прође стазом
та дивна жена
све замирише
на пољско цвеће
А гласом својим
нежно на ухо
пева ми песму
да се не бојим
вила што носи
свилено рухо
без које ко да
и не постојим
Bilješka o autoru:
Марко Маринковић рођен је 1991.године у Гњилану.Живи у Београду. Дипломирани правник и мастер правник.Објавио је књигу песама као коаутор:Хроника једне младости коју је објавио за Књижевну омладину Србије,члан је редакције Витез и редован учесник на бројним Витезовим фестивалима,песме су му објављиване у више зборника и часописа за културу и књижевност како у Србији тако и у међународним.
Dunjalučar 