James Dean ili bol života

James Dean (1931. – 1955.)

James Dean ili bol života

Opet je zakasnio. Prema sećanju svih onih koji su ga poznavali, nikada nije na vreme dolazio na sastanke, bilo lične ili službene prirode. I to ne zato da bi podržao kult svoje uvek uznemirene i neobične ličnosti, koja se, u jednoj Americi gde vlada besprekorna tačnost, pothranjivala slučajnostima — čarobnim i neugodnim slučajnostima… već prosto zato što je, jednom za uvek, odlučio da živi oglušujući se o vreme.

Paradoksalno je što to nije kod njega isključivalo disciplinu. Međutim, događalo mu se da je bio tačan: kada je za vreme takmičenja trebalo da uz belu liniju parkira svoja trkača kola.

Najzad, evo, prošle su već dve godine kako je sebi dozvolio veliki luksuz, luksuz da je pre vremena stekao veliku slavu. Pojavio se iznenada, niko ga nije očekivao. Najobaveštenijem kritičaru njegovo ime nije gotovo ništa značilo. Išla mu je u prilog samo jedna povoljna okolnost, jedna garancija: ime njegovog režisera Elije Kazana, velikog stvaraoca sudbina.

Da bi ga otkrio svetu, Kazan je zaista izabrao zasenjujućeg izaslanika; naizgled najgrubljeg, a u suštini najsuptilnijeg američkog pisca, Džona Stajnbeka.

Posjetite naš Antique shop ❤

Stigao je najavljen mirisom divlje Kalifornije, teškim mirisom uzorane zemlje. A jaki mirisi, zanosniji od muzičkih melodija, imaju tajanstvenu moć da nas otuđe od rodnog kraja… Između ribarskog pristaništa Montreja, uvek prepunog sveta pod jasnim nebom, i seoske ravnice Salinasa, uzdiže se ogroman greben, strm i oštar, sav zažaren sunčanim zracima . Prepoznali ste sigurno taj greben, jer su izvesne reči jasne kao slike; to je greben raja. Istočno od tog grebena, Istočno od raja, 1917…

Šta je to? Početak uvoda u seljački svet, biblija Sjedinjenih Država? Mesec aprila 1955 godine, ove obične rečenice predstaviće publici Kanskog festivala novorođenče strašne dece Holivuda. Film je stavio na domak i najskromnijih očiju čitav jedan svet: bilo je dovoljno imati najviše 360 franaka u džepu.

Od obale Pacifika jedan razbarušeni mladić izgledom bliži naturalistima nego pesnicima -svojom glumom izbijao je sa bioskopskog platna u Palati mediterane, smirujući svoje nerve na komadima leda, svoju potrebu za vrtoglavicom na ljuljašci, svoju bolećivu vitalnost grljenjem brazda u poljima.

To je bio Džems Bajron Din, koji se u devetnaestoj godini, na prvoj strani svoje intimne beležnice, ovako ispovedio:

Džems, kao Džojs ili kao Stjuart, kako hoćete… Bajron, kao onaj sentimentalni Englez, avanturista i romantičar, koji je otišao da umre u Grčku, kod Misolungije, priča se… I Din, kao ja…

Kada ga je Kazan izabrao za ulogu Kaleb Traska u filmu Istočno od raja, pisao je: Između poštovanja kojim vas okružuju i prezira kojim vas zasipaju samo je razlika u neshvatanju. Tada je imao dvadeset i tri godine. Vidimo da je Džimi normalnu skalu slave odveć rano dostigao. A još ranije će dostići skalu smrti. Ali one smrti za koju Edgar Po kaže da poseduje lakomost i lukavstvo manijaka… ali, da li smrt vodi računa o tom zaključku statističara, koji sada smatramo zastarelim? Pridaje li ona važnost pojmu vremena i prostora?

Ne, ona je bezobzirna. A što se Džems Bajron Dina tiče izgleda, međutim, da je izuzetno obazrivo postupala s tim zanosnim i žestokim, mračnim i blistavim, jednom rečju složenim i neshvatljivim mladićem: tek što ga je sahranila već ga je na njegov dvadeset i peti rođendan vaskrsla. (…)


Izvor: Salg Iv: Džems Din ili bol života.
Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤