Poezija: Zorica Bajin Đukanović

Dante Gabriel Rossetti, Proserpine, 1874., (detalj)

Olistavanje

Ja sam Silvijina prijateljica
Silvija voli savršene stvari
zbog savršenog osmeha
ostala bi na ivici njegove senke
i njeni muškarci su savršeni
ne bih se usudila da ih sanjam
niko nas nije video zajedno
to je čar našeg prijateljstva
volimo senovite hladnjake
i noćni čaj sa par kapi leta

Silvija je biće puno mastila
i njen muškarac ima zadatak
da bude mastionica i ljubavnik
gledam ga kako posrćući
upija njene razlivene želje
i izbegavam da mu pogledam u oči
Silvija svoju decu
olako šalje u nepoznato
posmatram njenu savršenu decu
kako skupljaju školjke na obali
i mislim koliko je dobro
što ne liče na nju

Silviju uvek bole kroz finu utrnulost
modrice dokaza da je bila tu
kada se hauba
nepročišćenog vremena spusti
usisa za sobom
mnogolike oblike straha
svi koji su probali
postali su neupotrebljivi svedoci
zato Silvija uvek ublaži opis spuštanja
da nas ubedi
da nije toliko strašno
to je Silvijin najveći dar

Silvija voli da se skriva
ponekad se zavuče u tamu kovčega
za prekookeanska putovanja
a ponekad mačkasto sklupča
u plinsku rernu zadržavajući dah
kada je pronađem
ne bude to u drugoj odaji
niti u drugom ćošku naše sobe
već u izoštrenom pogledu
koji je spustila na dno

Otac

Bio je daleki rođak onog Buljbe
što je žario po stepi
kada je obudoveo
sve su mu žene morale
da liče na atamanovu
i da imaju punđasta gdezda od kose
da nije postao revolucionar
bio bi glumac i to kakav
svoje petogodišnje žensko čedo
učio je da voli supu
tako što bi joj rezanci
prolazili kroz nos

Najmlađi brat mu se
zatvoren po kazni
derao sa terase
naravno da te metak
trefio u petu
dok si bio u junačkom begu

Ponekad bi ga ono čedo
odvelo u bioskop
bečio se na smrt u Veneciji
podozrevajući da je moguće umreti
u nedohvatu lepote
kad bi ga skolala seta
preslišavao je latice bele rade
ovo je bio moj život
ovo nije bio moj život
Neretva i Sutjeska
pod prozorom Infektivne
šumele su mu uspavanku

Posjetite naš Antique shop ❤

Mati

Polazna tačka Rijeka
odredište Miločani
prevozno sredstvo džip Vilis
odbor za doček
zbunjen dolaskom belopute mlade
u uniformi
pita uglas zbori li ona naški
kuća im je zamak
kamen na kamen pa tako do neba
turska kula izvidnica
i onda mit o pokloni kneza
posle jedne bitke
i naravno pobede

Plavokosi đed
plavih očiju kao more
koje nikada nije video
kad bi ga jako zabolelo
pod rebrom
uzjahao bi konja
i iščezao u planini
kakvu li mu je to sin
snaju doveo
kratkokosu Amazonku
drugačijeg jezika
što spava sa pištoljem
pod jastukom
i pita
šta je iza onog brda
drugo brdo a iza njega
brdo
a iza njega

Tu

Mi smo tu
u porubima mačjih šapica
nas je nemoguće zbaciti
jer tonemo i izranjamo
dok se palube nervozno otvaraju
kao fioke kredenaca igračaka
i ukrućeni čokoladni jezici
čekaju da nas liznu
nas kao nagradu
na dnu

Uvek takvi
transparentno plašljivi
morske zvezde ne vole
kada govorimo o potapanju
jer naše priče ne nose
taloge pretpostavki
mi smo jednostavno tu
učtivi
holivudski fini
što reče zapaljeni kritičar
ostavši poluživ

Tu
bez pripadanja
obeležja spadaju kao lišće
kao klizava prezimena
veliki pesnik prelazi ulicu
mrgudna glava mu sve veća
od pesme koja ima dvoliku glavu
sijamska glava se višeglasno prepire
vakcinišući putnike
od svih oblika stilskih bolesti
pa krećemo
ne pomerajući se
na prelazima
čija nas zebrasta tela zbacuju
da bi se ponovo našli
tu

Gleđ

Za vreme groznica
stavim pod moj jastuk „relaksan“
njegovu knjigu
ne bi li mi odnela glavu
do mog oblaka
ali sa klizavih korica skliznem pravo
kroz vrtlog naslova
na stranicu poluodšivenu
od listanja
u pesmu sa svetalcem
i malenim ogledalom
u kom nikada ne uspem
da prepoznam svoje lice
i od cvokotanja
skinem malo gleđi sa prednjih zuba
pa je knjiga sve više moja
a sve manje njegova
jer je obložena mojim sedefom

I tako klizim niz stranice
i propadam kroz opne stihova
ko bi mi još pravio
veštačke kumuluse
da me zadrže
nad poezijom snova

Bilješka o autorici:

Zorica Bajin Đukanović rođena je 1952. godine u Mostaru. Diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Piše poeziju, prozu i književnost za mlade. Objavila je sedamnaest knjiga. Knjige poezije: TROMB (1994), POSTAVA (1999), ČAROBNJAK (1999), KUTIJICA ZA SVICA (2010), DAN OD LETA (2014), MALE LJUBAVNE PESME (2017), TAJANSTVENO PUTOVANJE (2020) … Knjige proze: MERNA JEDINICA ZA LJUBAV (2001), HOTEL FILOSOF (2003) i SAID, KRALJ SUNCOBRANA (2009). Zastupljena je u 60 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara, čitanki i lektirnih izdanja. Pesme i priče prevođene su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Pesme su joj komponovane. Dobitnica je „Zlatne strune“ Smederevske pesničke jeseni 1993. godine, nagrade „Dositej“ 2001. i 2015, „Zmajevog pesničkog štapa“ 54. Zmajevih dečjih igara 2011, nagrade „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za mlade 2015. godine, nagrade „Bulka“ 23. međunarodnog Festivala pesnika za decu 2016, itd. Upravo je dobila nagradu “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni 2020, za celokupno delo u oblasti poezije za mlade.

Podržite naš rad čitanjem i dijeljenjem naših tekstova sa vašim prijateljima.
Hvala! ❤