Daphnis and Chloe, François Boucher
Antički grčki roman
Na antičkom tlu već su bila stvorena tri bitna tipa romanesknog jedinstva i, shodno tome, tri odgovarajuća načina umetničkog osvajanja vremena i prostora u romanu ili, recimo kraće, tri hronotopa romana. Pokazalo se da je svaki od njih izuzetno plodotvoran i elastičan i da su umnogome odredili razvoj celokupnog avanturističkog romana do sredine XVIII veka. Zato je neophodno najpre otpočeti podrobniju analizu ova tri antička tipa, da bi se zatim postupno razgranale varijacije tih tipova u evropskom romanu i da bi se razotkrile one novine koje su nastale tek na evropskom tlu.
U svim analizama koje slede usredsredićemo pažnju na problem vremena (tog vodećeg načela u hronotopu) i svega onog, i samo toga, što se na njega direktno i neposredno odnosi. Sva pitanja istorijsko-genetičkog reda gotovo potpuno ćemo ostaviti po strani.
Prvi tip antičkog romana (ne prvi u hronolos kom smislu) nazvaćemo uslovno »avanturistički roman iskušenja«. Ovde uvrštavamo čitav takozvani grčki« ili »sofistički roman koji je nastajao od II do VI veka n. e.
Prodaja knjiga, antikviteta, starina, slika, unikatne vintage odjeće
Spomenuću one koji su do nas dospeli u celosti, a prevedeni su na ruski jezik. Heliodorova Etiopska povest ili Etiopika, Leukipa i Klitofont Ahila Tatija, Haritonovi Herej i Kaliroja, Efeska povest Ksenofonta Efeskog, Longovi Dafnis i Hloja.
U tim romanima nalazimo visoko i tanano razrađen tip avanturističkog vremena sa svim njegovim specifičnim odlikama i nijansama. Razrada tog avanturističkog vremena i tehnika njegovog korišćenja u romanu toliko je već visoka i potpuna da im čitav naredni razvoj čisto avanturističkog romana, sve do naših dana, ništa bitno nije dodao. Zato se specifične odlike avanturističkog vremena najbolje ispoljavaju na materijalu tih romana.
Sižei svih tih romana (baš kao i njihovih naj bližih i neposrednih naslednika-vizantijskih romana) ispoljavaju ogromnu sličnost i, u suštini, nastaju od jednih te istih elemenata (motiva); u pojedinim romanima menja se količina tih elemenata, njihova specifična težina u celini sižea, njihove kombinacije. Lako je sastaviti preglednu shemu tipova sižea sa prikazivanjem pojedinih bit nijih odstupanja i varijacija. Evo te sheme:
Mladić i devojka stasali su za brak. Njihovo poreklo je nepoznato, tajanstveno (ne uvek; toga, na primer, nema kod Tatija). Obdareni su izuzetnom lepotom. Oni su, takođe, aposlutno nevini. Susretnu se neočekivano; obično na proslavi praznika. Bukne iznenadna i munjevita strast jednog prema drugom, strast nesavladiva kao sudbina, kao neizlečiva bolest. Ipak, do braka između njih ne može doći odmah.
Nailaze na prepreke koje ga usporavaju, zadržavaju. Zaljubljeni bivaju razdvojeni, traže jedno drugo, nalaze se, ponovo gube, nalaze. Uobičajene prepreke i doživljaji zaljubljenih: otmica neveste uoči svadbe, protivljenje roditelja (ako su živi) koji su za zaljubljene predvideli drugog mladoženju i nevestu (lažni parovi), bekstvo zaljubljenih, njihovo putovanje, bura na moru, brodolom, čudesno spasenje, napad gusara, padanje u ropstvo i zatočeništvo, pokušaj da se okalja čednost junaka i junakinje, žrvovamke junakinje radi očišćenja, ratovi, bitke, prodaja u ropstvo, tobožnje smrti, prerušavanja, prividna neverstva, iskušavanje nevinosti i vernosti, lažne optužbe za zločine, sudski procesi, sudsko preispitivanje čednosti i vernosti zaljubljenih.
Junaci nalaze svoje rođake (ako oni nisu bili poznati). Veliku ulogu igraju susreti sa neočekivanim prijateljima ili neočekivanim neprijateljima, gatanja, predskazanja, proročanski snovi, predosećanje, uspavljujući napitak. Roman se završava srećnim združivanjem zaljubljenih u braku. Takva je shema osnovnih sižejnih momenata u romanu.
Ova sižejna akcija odvija se na veoma širokoj raznolikoj geografskoj pozadini, obično u tri do opet zemalja razdvojenih morem (Grčka, Persija, Fenikija, Egipat, Vavilon, Etiopija i dr.). U romanu se daju ponekad veoma podrobni opisi pojedinih odlika zemalja, gradova, različitih zdanja, umetničkih dela (slika, na primer), karaktera i običaja stanovnika, različitih egzotičnih i čudesnih životinja i drugih čuda i retkosti. Istovremeno se u roman uvode rasuđivanja (ponekad dosta opširna) o različitim verskim, filozofskim, političkim i naučnim temama (o sudbini, o predznacima, o vlasti Erosa, o ljudskim strastima, o suzama itd.). Veliki udeo u romanu imaju govori junaka odbrambeni i drugi sazdani po svim pravilima pozne retorike. Po svom sastavu grčki roman, na taj način, teži izvesnoj enciklopedičnosti svojstvenoj ovom žanru.
Izvor: Mihail Bahtin, O Romanu
Dunjalučar 