Umjetnost prahistorijskog čovjeka
Prema podacima kojima raspolaže savremena arhelogija vidi se da čovek starijih paleolitskih epoha nije ostavio određenije tragove umetničke delatnosti intenzivnijeg intelektualnog i emocionalnog života. Jedino su kamena, ređe i koštana oruđa, kao proizvodi svesnog rada, i način sahranjivanja pokojnika izdvojili čoveka na zasebno mesto u prirodi. U ovo doba nisu stvoreni ni nakit, ni skulptura, na slike, ni crteži, tako da se za ljude starijeg paleolitika može pretpostaviti da su živeli pretežno nagonski, bez mogućnosti i dispozicija da stvore i ostave određenije manifestacije svog načina doživljavanja spoljnjeg sveta.
Dokumenta koja otkrivaju ovu stranu života čoveka mladih paleolitskih epoha ukazuju na visoke intelektualne i psihičke kvalitete ljudi kromanjonskog tipa. lako nauci još uvek nisu poznati motivi ove umetničke delatnosti, crteži, slike, okrugla i reljefna plastika, gravure i linearna ornamentika pretstavljaju dokumenta od prvorazrednog naučnog značaja. Pored dela likovne umetnosti i druga arheološka dokumenta, nakit, tragovi odela, način sahranjivanja i grobovi, kao i umetnička dekoracija izvesnih vrsta orđa, jasno pokazuju jedan viši stepen duhovne kulture ljudi mlađeg paleolitika. Međutim, ovakvom objašnjenju paleolitskih slika crteža protivi se već na prvom koraku potpuni mrak na mestima u pećinama gde su na zidovima rađene.
S druge strane, kao što to pravilno primećuje L. Joleaud, paleolitski umetnici slikali su često svoje kompozicije i figure preko starijih slika, tako da se pojavljuju zamršene i nejasne pretstave raznog porekla i različitih odlika. Iako su posedovali primitivna tehnička sredstva, njima je pošlo za rukom da sa izvanrednom veštinom i uspehom pretstave spoljni svet, pojave i stvari za koje su imali naročitog interesa, da stvore umetnička dela visoke vrednosti i da kroz njih izraze svoj odnos, shvatanja i mišljenja prema prirodi i sredini u kojoj su živeli i čiji su član i oni sami bili. Ulazeći u objašnjenje razloga koji su naveli paleolitskog čoveka da u kosti, kalcitu, sileksu, steatitu, pečenoj zemlji ili na stenama izrazi svoje pretstave ljudi i životinja, svoje emocije a možda i izvesne pojmove, navešćemo nekoliko shvatanja koja su pokušala da rasvetle pitanje postanka i namene paleolitske umetnosti. Večina arheologa koji su se bavili problemom paleolitske umetnosti dovodi njen postanak, njeno značenje i sadržaj u vezu sa magijom i magijskim radnjama. Salomon Reinach u delima paleolitske umetnosti vidi čistu umetnost, odvojenu potpuno od praktičnih interesa i od potreba kromanjonca. G. Luquet je mišljenja da je to “umetnost radi umetnosti”, dok je J. dechelette smatrao da su u pitanju primitivna vjerovanja, koja se savremenim naučnim jezikom vezuju i grupišu za pojam totemizma.
Objašnjenje paleolitske umetnosti preko totemizma Dichelette vrši na osnovu analognih pojava i sličnosti između zidnih gravura i slika sa francuskih kvartarnih lokaliteta i praistoriske umetnosti Australije i Severne Amerike. Izvesne pojave u obožavanju totema kod Australijanaca dopuštaju pretpostavku da su i na slikama u perigordskim i pirinejskim pećinama pretstavljene magiske radnje. U vezi sa celim ovim problemom, S. Reinach je bio mišljenja da je ideja o umetnosti kao stvari igre i zabave samo moderna zabluda. U suštini umetnost je ritualna ili magijska radnja i kad danas govorimo o magijskoj snagi umetnosti mi i ne slutimo koliko je to tačno.
Georges Goury daje slično objašnjenje za određivanje porekla i karaktera paleolitske umetnosti. On smatra da je čovek magijskim postupcima, u koje ubraja i umetničke pretstave, pojačavao povoljne uslove za svoj život, za lov i pribavljanje sredstava za život, kao i za zaštita od uticaja nepovoljnih, štetnih i opasnih. Slika jednog objekta je njen substitut između pretstave i predmeta, čoveka ili životinje, postoji identičnost, koja, sama po sebi, jednakim uzrocima izaziva jednake posledice. Zato Goury odbacuje Luquet-ovu teoriju prema kojoj je sasvim verovatno da magdalenijenska umetnost pruža dela jednovremeno urađena iz magijskih pobuda, kao i dela sa čisto artističkim pobudama; ali nikakvo strogo merilo ne dopušta da se razdvoji jedna vrsta od druge i da se jedna određena figura pripiše jednoj nego drugoj (Luquet, H. L'Art et la Religion des Hommes fossiles, p. 121. Paris, 1926).
Medutim, M. Boule je Goury-jevoj teoriji stavio opravdanu zamerku. Istinitost, čistoća linija, lepota stava, čime se odlikuju najstarija umetnička dela ne bi mogla da se objasne prostim magijskim radnjama; za to bi bili dovoljni i rđavi crteži, kakve prave i divljaci.
Interesantna je, iako veoma teško prihvatljiva, i hipoteza kojom je Léonce Joleaud pokušao da objasni umetničke manifestacije paleolitskih ljudi iz doba severnog jelena. On misli da su ljudi kroz umetnost izrazili svoju želju da prošlost sačuvaju za budućnost. To mišljenje Joleaud potvrđuje etnografskim analogijama utvrđenim između mlađih paleolitskih epoha Zapadne Evrope i arhajskog eneolitika u dolini reke Nila (doba Negadon). Dokazi koje on navodi za svoju hipotezu (postanak pisma i dr.) vrlo teško bi se mogli usvojiti i zbog razlike u prirodi jedne i druge vrste manifestacija i zbog vremenskog razmaka koji deli paleolitaku umetnost od neolitika.
Mnogo ubedljiviji i bliži rešenju celog problema je A. Moret, koji smatra da se ove različite hipoteze dopunjuju, daleko od toga da jedna drugu isključuju. Prema njegovom mišljenju paleolitska umetnost je nastala kao posledica potrebe za podražavanjem, usađene u ljudskoj prirodi i usavršene estetskim osećanjem. Tu je kao činilac i smisao za linearno pretstavljanje koje potiče od čovekove sposobnosti pamćenja i posmatranja i iz koga se docnije razvilo i pismo. Konačno tu je i magijska snaga, kojom je paleolitski čovek, po mišljenju Moret-a, osigurao svoj uspeh u borbi sa prirodom.
H. Breuil i R. Lantier pokušali su takođe da dela paleolitske umetnosti objasne njihovim religioznim i magijskim značenjem. Oni smatraju da su se izvesni običaji iz paleolitskog doba sačuvall kod primitivaca i da nam njihovo komparativno objašnjenje jasno pokazuje da je čovek, praveći umetničke pretstave iz života koji se pred njim odvijao, želeo da utiče na red stvari u prirodi u smislu koji odgovara njegovim željama i potrebama.
U prilog religiozno-magijskom objašnjenju paleolitske umetnosti govore sledeći podaci:
1.) Sve dosadašnje zidne slike, gravure i crteži otkriveni su isključivo u dubini pećina, daleko od ulaza i osvetljenih mesta. U pećini Font-de Gaumes one su udaljene od ulaza 65 m; u Combarelles 120 m, au Niaux 800 metara. Često su slikane pretstave izrađene na mestima veoma teško pristupačnim, uskim i strmim, na kojima nisu mogli biti utvrđeni i tragovi čovekovog prebivališta. To se naročito odnosi na madlensku epohu, dok je u ranijim epohama slučaj drugačiji.
2.) Paleolitski ljudi su slikali, crtali, vajali i gravirali po pravilu korisne im životinje, među kojima se najčešće sreću pretstave bovida, ekvida i cervida. Štetne i za čoveka opasne životinje vrlo su retko pretstavljene. Tako su dosad, kao što navodi R. Furon, poznate svega tri pretstave rinocerosa, tri medveda i dva pećinska lava.
3.) Na slikama mnogih životinja nalaze se crne i crvene mrlje, koje su objašnjene u vezi sa izvesnim magijskim radnjama koje se kod primitivaca još uvek upotrebljavaju.
4.) Većina pretstavljenih figura sadrži magijske elemente koji izražavaju želju za umnožavanjem, uništenjem ili posedovanjem pretstavljenog objekta. Neke od ovih figura, kao što su zapazili i istakli Breuil Lantier, obrazuju povorke, koje bi, po njihovom objašnjenju, trebalo da simbolišu smenjivanje godišnjih doba, odnosno povlačenje i ponovno vraćanje izvesnih životinja koje traže za svoj život određene klimatske uslove.
5) Mnogobrojne analogije savremenog doba, uzete iz života i umetnosti Pigmeja, Bušmana, Hotentota, ukazuju na religiozno-magijski karakter i značenje paleolitske umetnosti.
Prema tome, u savremenoj nauci preovladuje mišljenje da se plaleolitska umetnost treba i može da objasni čovekovom težnjom da izvesnim magijskim postupcima i radnjama utiče na tok stvari u životu i prirodi. Paleolitska umetnost je, ustvari, izraz borbe paleolitskog čoveka za njegovu afirmaciju u prirodi i životu. Ona je rezultat izvesnih, u velikoj meri još uvek potsvesnih, saznanja paleolitskih ljudi, koja su oni transponovali u vidu likovnih pretstava onih bića i momenata koji su za njih imali primordijalno značenje.
Izvor: Gavela Branko: Praistoriska arheologija, poglavlje Duhovna kultura paleolitika-Umetnost paleolitskog čoveka.
Dunjalučar 