Ispričaj me tišinom
Mene ćeš najlakše ispričati tišinom,
i da sam ti davno pod kapcima skrivena,
možda me čežnjivo pustiš iz očiju snenih
pa sebe prevariš kišom..
Mene ćeš lako primetiti u mnoštvu ljudi
dok s'leptirima ljubav vodim,
kako im ponekad okrznem krila
očekivanjima prevelikim..
Rekli su mi da roze boja nije za mene,
da sam previše odrasla,da u bajkama živim,
a ne znaju,da sam pobegla iz zamka
u kom sam bila zatočena predrasudama vlastitim..
Mene ćeš najlakše ispričati tišinom
kada ti monsuni prolete kroz prste
kada zaboraviš da zagrliš nebo
kao bezbožnik otuđen od molitve..
Ako mi ukradeš omiljenu boju iz duge,
i u novembarsko jutro prespavaš sve želje,
još dugo ćeš me ćutati ustima punih reči
dok ti se posle kiše ne pojavim opet..
Bilješka o autorici:
Nataša Sogić, dolazi iz Stapara kraj Sombora, bavi se pisanjem od malena. Članica je udruženja književnika ,,Umetnički Horizont”. Pjesme su joj objavljivane u novinskom portalu Publik figure, kao i u zborniku “Umetničkog horizonta”. Poeziju objavljuje i na svojoj facebook stranici Srce od papira.
Dunjalučar 