I
Umor sedi u kući
Pauk u mreži, u podrumu
mrak
Pega na nosu, nacrtana
Mladež pod okom, pravi
Modre ruke, bez vena
Igla puna krvi
špric praznog vazduha
Umor čuči u uglu
Voda u daljini
Ptica na prozoru
Limun na stolu
Misao u meni
Buđ na zidovima
Umor pada na plafon
Trepavica na mladež
Smrt na rame
Suza na pegu
Ti na krevet, neki daleko
II
Vrati me na brdo
Iza, kraj groba
Zagrljaj kotline
Oblak magle
Pokrivač šuma
I krovova
Na ognjište
Kaldrmi
Pod noćne fenjere
U pusto tursko
I pusto srpsko
Lepo cigansko
Da preskačemo vatru,
Karavešticu
Vrati me žutom cveću
na jesen, možda um(r)eću
III
Stvari žive
raznim brzinama
Život stari
U raznim pravcima
Traži ono čega nema
Danas je dobro
grafiti su na zidovima
Nećeš mi pričati o njoj
Nećemo pričati o njoj
Ispričaću ti o njoj
Prva tačka
Ovo je cirkus
Poslednja tačka
Pogled u ambis
Anđeo na trapezu
hoda po ivici noža
Onaj koji se pita je otišao
jer nas više ne poznaje
Stvari žive
u cirkusnoj tački
Život stari
opalim perom anđela
Bilješka o autoru:
Bojan Tasić, rođen 1995. godine u Vranju, Srbiji. U rodnom gradu završava osnovnu srednju školu, te upisuje Pravni fakultet pored kog, na završnoj godini, upisuje i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na smeru dramaturgija. Još u srednjoš školi počinje da piše poeziju ali se ubrzo okreće prozi. Dve kratke priče mu objavljuje Valjevski časopis za kulturu „AKT“, dok priča „Vinogradi“ po motivima triptiha „Beračice“ Save Šumanovića biva uvrštena u deset najboljih studentskih priča na konkursu Službenog glasnika „Vi pišete mi nagrađujemo“. U toku prve godine na studijama dramaturgije njegova radio drama „Dva minuta mržnje“ biva snimljena kao ispitni rad radio produkcije, takođe po njegovom scenariju „Priručnik za samoubice“ snima se kratkometražni film. Učesnik radionice na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, nakon čega piše kratkometražni film za ispitni rad reditelja Milutina Miloševića pod nazivom „Najmiliji“. Takođe uređivao bilten, pisao kritike i bio član okruglog stola kritike na prošlogodišnjem pozorišnom festivalu „Joakim Vujić“, za koji ove godine takođe sarađuje na biltenu i radi intervju sa Ninom Plavanjac, o njenom komadu „Just voice“ u izvedbi Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja. Radio na scenarijima za još par kratkometražnih filmova, od kojih je najskoriji za postapokaliptični film „Kod“ studenta filmske režije u Banja Luci, Branislava Stošića. Radio kao dramaturg na studentskom pozorišnom festivalu FIST, koji organizuje Fakultet dramskih umetnosti, i na predstavama „Art“ sa koleginicom Teodorom Marković, sa kojom radi na jednom dokumentarnom i jednom kratkometražnom igranom filmu. Učestvovao na osmišljavanju koncepta izložbe „Bezumlje moje realnosti“ Veronike Milić, čija je postavka u pripremi. Radi na monodrami „Da sam ja neko“ sa glumicom Tamarom Vukić, kao i na scenariju za celovečernji film, tj. mjuzikl „Moldur“ sa rediteljkom Katarinom Krstić. Bio ovogodišnji kritičar festivala BOOKSTAN koji se održava u Sarajevu.
Dunjalučar 