Ovo sam mogao biti ja
Video sam čovečije noge kako vire iz najlona. Đon tuđih patika koji mi razdire dušu. Još par pogleda upućeno je iz isluženog autobusa tamo ka pločniku. Prizor je trajao tren, u kome se boja vratila na lica inače posivelih građana živog mrtvila, sakrivenog pod višeslojnim maskama, uljuljkanih u sebične probleme.
Tren je bio potreban da lica ponovo posive, ali sam ukrao poslednju iskru jednog pogleda u kojem je pisalo: “Ovo sam mogao biti ja.”. Ne znam tog čoveka, ali ga žalim. I mrtvog, i ovog koji jeste a ne zna, nego se plaši da je to mogao biti. U krajnju ruku i sebe. Pa da, što sam ja bolji od drugih kad znam da nisam, loš sam. Autobus je već odavno prošao pločnik, ali je on još uvek sa mnom. Uzbuđenje nalik na detinji susret sa smrću.
Strah, nalik na iskonsko gađenje iste. Sramota, zbog prethodne dve rečenice, i još jednog palog ispita zrelosti od pre pet godina. Pet godina, vreme je kao kap znoja, smrdljivo i brzo ispari… Izlazim ranije nego što treba, šetam, a poruka me podseća da budem zahvalan što me neko voli. Ošišao sam se. Kažu sa kosom spadne i neka muka. Možda neka zaboravljena, ova još uvek stoji. U povratku nazad, nestrpljiv sam videti tog nesretnika ponovo. Jeste, lako je kada ga ne znam, lako mogu da zamislim poslednju šetnju koju prekida pad uz trzaj zgrčenih mišića. Nije mi teško da se osvrnem i pogledam noge koje vire iz najlonske vreće, čak je uzbudljivo.
Sram me bilo. Jer pre pet godina nisam otišao da vidim. Hteo sam, ali nisam. Za taj par nogu sam znao kako su koračale, zato nisam. Zato što boli i kada se ne setim. Jednostavno, nisam… Ovaj nesretnik je idalje ležao na pločniku, a čuvari su pazili na red i štitili njega iako više ne treba zaštitu. Navikli su, ali im nikada neće biti lak takav zadatak. Ovog puta, samo još jedan pogled pored mog, u neverici odao je poslednju počast pokojniku dok je autobus odmicao za krivinu.
Dan se nastavio kao da ničeg nije bilo. Vodio sam ljubav mokre kose, jer život slave jedino živi. Za sada još ponekad pomislim na đon tog čoveka, koji je već postao anegdota u životima slučajnih prolaznika, mada niko ne zna ko je, niti njega baš briga za to.
Autor: Bojan Tasić
Bilješka o autoru:
Bojan Tasić, rođen 1995. godine u Vranju, Srbiji. U rodnom gradu završava osnovnu srednju školu, te upisuje Pravni fakultet pored kog, na završnoj godini, upisuje i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na smeru dramaturgija. Još u srednjoš školi počinje da piše poeziju ali se ubrzo okreće prozi. Dve kratke priče mu objavljuje Valjevski časopis za kulturu „AKT“, dok priča „Vinogradi“ po motivima triptiha „Beračice“ Save Šumanovića biva uvrštena u deset najboljih studentskih priča na konkursu Službenog glasnika „Vi pišete mi nagrađujemo“. U toku prve godine na studijama dramaturgije njegova radio drama „Dva minuta mržnje“ biva snimljena kao ispitni rad radio produkcije, takođe po njegovom scenariju „Priručnik za samoubice“ snima se kratkometražni film. Učesnik radionice na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, nakon čega piše kratkometražni film za ispitni rad reditelja Milutina Miloševića pod nazivom „Najmiliji“. Takođe uređivao bilten, pisao kritike i bio član okruglog stola kritike na prošlogodišnjem pozorišnom festivalu „Joakim Vujić“, za koji ove godine takođe sarađuje na biltenu i radi intervju sa Ninom Plavanjac, o njenom komadu „Just voice“ u izvedbi Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja. Radio na scenarijima za još par kratkometražnih filmova, od kojih je najskoriji za postapokaliptični film „Kod“ studenta filmske režije u Banja Luci, Branislava Stošića. Radio kao dramaturg na studentskom pozorišnom festivalu FIST, koji organizuje Fakultet dramskih umetnosti, i na predstavama „Art“ sa koleginicom Teodorom Marković, sa kojom radi na jednom dokumentarnom i jednom kratkometražnom igranom filmu. Učestvovao na osmišljavanju koncepta izložbe „Bezumlje moje realnosti“ Veronike Milić, čija je postavka u pripremi. Radi na monodrami „Da sam ja neko“ sa glumicom Tamarom Vukić, kao i na scenariju za celovečernji film, tj. mjuzikl „Moldur“ sa rediteljkom Katarinom Krstić. Bio ovogodišnji kritičar festivala BOOKSTAN koji se održava u Sarajevu.
Dunjalučar 