Jednoj sudbini
Ni sva uveličavajuća ogledala ovoga sveta
Ne bi mi pomogla da te sada nađem.
Jer sada si mali… tako mali …
Ni još sećanje, ni više stvaran;
Kliziš po obroncima moga srca
I čekaš da padneš u zaborav.
Ali ponekad muči me pitanje:
Jesi li ti postao mali
Ili sam ja postala veća?
Jesam li sada stena koja
Prkosi poljupcima talasa
Koje više ne oseća?
I često pomislim na tvoj usud
I muči me da li si se kolebao usput;
Da li si u poslednjem času
Poželeo da te, i pored svega, spasu…
I znam, ne, nisi ti postao mali
I ne, nisam ja postala veća
Već smo samo dvoje koje zauvek deli
To što nisu znali šta ono drugo oseća.
Bilješka o autorici:
Jovana Dimkić rođena je 24.09.1997. godine u Beogradu. Pisanjem se bavi od svoje osme godine, kada je, zbog odlaska na rekreativnu nastavu, mlađoj sestri, kojoj je do tada svakodnevno pričala priče pred spavanje, napisala nekoliko priča u svesku kako bi joj ih roditelji čitali dok je ona odsutna. Nastavnici i roditelji su rano primetili njenu ljubav prema pisanju i u tome je podržavali.
Završila je Zemunsku gimnaziju, a zatim psihologiju na Fakultetu za Medije i Komunikacije u Beogradu. Trenutno je na master studijama kliničke psihologije na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu. Pored toga, edukuje se za psihoterapeuta pri Asocijaciji Sistemskih Terapeuta. Objavljivanje svojih radova je započela pre dve godine kada je njena priča pod nazivom “Portret (ne)srećne duše” izabrana za zbornik Službenog Glasnika. Njena druga priča pod nazivom “Presuda” izabrana je za zbornik Službenog Glasnika 2021. godine. Članica je Udruženja Mladih Književnika Srbije. San joj je da se bavi pisanjem i psihoterapijom sa gluvo-nemim osobama na znakovnom jeziku koji za ove potrebe uči.
Dunjalučar 