Književnost i studije kulture
Profesori francuskog pišu knjige o cigaretama ili američkoj opsednutosti problemom gojaznosti: šekspirolozi analiziraju biseksualnost, stručnjaci za realizam proučavaju serijske ubice. Šta se to događa?
Reč je o studijama kulture, struji u humanistici koja je obeležila devedesete godine 20. veka. Možda su se neki profesori književnosti okrenuli od Miltona Madini, od Šekspira televizijskim sapunicama, sasvim napustivši proučavanje književnosti. Kakve veze sve to ima sa teorijom književnosti?
Teorija je prilično obogatila i osnažila proučavanje književnih dela, ali, to nije teorija kniiževnosti. Kada biste morali da kažete čega je teorija teorija, odgovor bi bio otprilike, da je teorija teorija “označiteljskih praksi”, tj. proizvodnje i reprezentacije iskustva i konstituisanja subjekta -ukratko, nešto poput kulture u najširem smislu te reči. Karakteristično je da je oblast studija kulture, onako kako se razvila, zamršeno interdisciplinarna (teško odrediva kao što je to slučaj sa samom “teorijom”.)
Moglo bi se reći da obe ove stvari idu zajedno: teorija je teorija, a studije kulture su praksa. Studije kulture su praksa kojoj je teorija ono što skraćeno nazivamo “teorijom”. Neki sledbenici kulturološikih studija žale se na “visoku teoriju”, što upućuje na postojanje razumljive želje da se oslobode odgovornosti za beskonačni i zastrašujući korpus teorije. Zapravo, rad na proučavanju kulture umnogome zavisi od teorijskih rasprava o značenju, identitetu, predstavljanju i delovanju, o kojima govori ova knjiga.
Međutim, postavlja se pitanje kakav je odnos između proučavanja književnosti i studija kulture! U najširem smislu, studije kulture predstavljaju pokušaj da se shvati funkcionisanje kulture, naročito u modernom svetu; kako funkcionišu kulturni proizvodi, kako se formiraju i uređuju individualni i grupni kulturni identiteti, u svetu raznovrsnih i isprepletanih zajednica, državne moći, medijskih industrija i multinacionalnih korporacija.
U načelu, studije kulture uključuju i obuhvataju proučavanje knjževnosti kao posebne kulturne prakse. Ali o kakvoj je vrsti uključenja reč? Oko ovoga postoje mnoga neslaganja. Da li su studije kulture opsežan projekat u okviru koga će proučavanje književnosti steći novu snagu i pronicljvost! lli će studije kulture progutati proučavanje književnosti i uništiti književnost? Da bi razrešili ovaj problem moramo se malo pozabaviti razvojem kulturoloških studija.
Izvor: Jonathan Culler, Teorija književnosti – sasvim kratak uvod.
Dunjalučar 