Pristup radu akademske vajarke Ljiljane Vojvodić moguć je iz najmanje dve perspektive. Sa jedne strane, imajući u vidu noviju fazu njenog stvaralaštva, primetna je upotreba različitih materijala i prisustvo različitih formi. Izložbom „Kavez za telo ili carevo novo odelo“ dominirali su predmeti nastali umetničkim oblikovanjem žice, poznati su i njeni radovi od kamena koji su odlikovani međunarodnim priznanjima, dok najsvežije radove odlikuje upotreba terakote kao materijala. Za nastanak figura od terakote korištena su, još od antičkih vremena poznata, četiri osnovna elementa koja u svom saodnosu konstituišu materijalnu egzistenciju objekata: zemlja – koja je podarila materijal, voda koja je omogućila oblikovanje tog materijala, vatra kojom se dobilo na čvrstini figura i vazduh kojim su sušene, dok je celokupni proces usmeravala stvaralačka vizija umetnika. Fizička dimenzija figura kojima je egzistencija data putem stvaralačke igre navedenim elementima, u svom tematskom delu dobila je i jednu metafizičku dimenziju, budući da je Ljiljana kao autor svojim radovima pokrenula pitanja vezana za problem slobode. Iz tog razloga, vezanog za temu i samu ideju dela, na ovom mestu ćemo se osvrnuti na drugi momenat Ljiljaninog stvaralaštva, koji se odnosi na prisustvo kontinuiteta u pogledu tematike njenog stvaralaštva.

Pored različitih formi i materijala, nit koja se provlači kroz celokupan likovni opus Ljiljane Vojvodić i ono što je primetno kao kontinuitet u tematskom smislu jeste upravo pitanje slobode. To pitanje je, kao što je nagovešteno, prisutno i u objektima od žice, kao što su zamke, kavezi, ali i haljine koje odlikuje jedna „otmena praznina“ koja se odnosi na pritisak modne industrije i privid slobodnog izbora. Tematika privida slobode i jedne vrste determinisanosti svojstvene savremenom čoveku prisutni su i u najnovijoj izložbi nazvanoj „Ptice koje nisu poletele“. Tu je istraživani fenomen slobode, na primeru figura od terakote koje predstavljaju granične i prelazne oblike između jajeta i ptice, predstavljen kao težnja ka slobodi do koje se ne dolazi usled različitih ograničavajućih i sputavajućih okolnosti. Na taj način posmatran, Ljiljanin rad verodostojno opisuje čuvena rečenica francuskog filosofa Žan Žak Rusoa: „Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima.“ No, s obzirom na kapacitete ljudskog duha, ovo tematizovanje slobode ne okončava pesimističkim stavom. Iako nam autorka ukazuje na socijalnu dimenziju neslobode, na uslovljenost i ograničenost različitih vrsta, ipak možemo pretpostaviti da ove hibridne figure graničnog oblika jajeta i ptice, od kojih i jedan i drugi oblik odišu simboličkim značenjem, ipak sadrže snažan potencijal usmeren ka slobodi. Na taj način, Ljiljanin rad nam ostavlja prostor za propitivanje slobode i načina na koje, i pored različitih oblika neslobode, ipak možemo da je ostvarimo.

Na kraju, Ljiljanino delo je moguće sagledati kroz živo iskustvo, odnosno putem komunikacije sa radom, budući da je taktilnim pristupom figurama moguće naslutiti misaono kratanje i stvaralački put samog umetnika. Na taj način, autorka nas poziva da se i sami pozabavimo pitanjima koja ova izložba prevashodno i pokreće – pitanjima slobode: da li smo slobodni, u kojoj meri smo (ne)slobodni, i na koji način možemo, i kao pojedinci ali i kao društvo, postati slobodniji? I da li je možda upravo fenomen autentičnog stvaralaštva, u konkretnom obliku prikazan na primeru radova Ljiljane Vojvodić, jedan od načina da, i pored svih zamki koje nas čine zarobljenim, ostvarimo tu toliko traženu slobodu.. ostaje otvoreno pitanje.

---

– Slobodan Rodić

Serija skulptura “Ptice koje neće nikada poleteti” datiraju mnogo godina unazad. Inspiracija je životni put čoveka koji sanja san o letenju ali neke ljude, neka stranputica odvede na put bez povratka. Ptica počinje svoj život zarobljena u jajetu koji ima oblik kamenog oblutka, onda probija tu ljusku i izlazi živi stvor koga čekaju promene u obliku ,dobija krila koja ga mogu odvojiti od zemlje i uzdignuti do plavetnila neba. Terakota je prava tehnika da se izrazi ideja tegobnog životnog  puta. Zasniva se na četiri iskonska elementa; zemlja, voda, vazduh i vatra. Zemlja daje telo skulpturi,  voda je čini podatnom za obradu,vazduh je suši a vatra daje čvrstinu. Peti element je ruka stvaraoca bez koje je nemoguće uvezati sve u skladnu celinu.

Nova serija terakota, proizišla iz prve serije imala je radni naslov „Skulptura za dve ruke“ da bi konačno dobila ime „Pogledaj me rukama“ Taj maleni pomak u značenju otvara svrsishodnije iščitavanje smisla uz pomoć više čula. „Ptice“ su slobodne, bez postolja, moguće ih je uzeti u ruke osetiti materijal, fakturu, težinu, toplotu…. dve ruke mogu naći puteve traganja samog umetnika.

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

Bilješka o autorici:

Ljiljana Vojvodić rođena je 1954. godine u Zrenjaninu. Završila je Fakultet Likovnih Umetnosti u Beogradu – odsek vajarstvo u klasi profesora Nikole- Koke-Jankovića. Radila je kao profesor likovne kulture u Rumi gde i sada živi i stvara. Izlagala je više od šezdeset puta na zajedničkim izložbama, učestvovala u radu više od dvadeset kolonija i izlagala samostalno petnaest puta. Učestvovala u mnogo humanitarnih akcija, sarađivala sa Gradskim pozorištem i Ansamblom narodnih igara i pesama na poslovima scenografije. Voditelj grnčarske radionice Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba (MNRO) Ruma.

Samostalne izložbe:

1991. Ruma, Zavičajni muzej, instalacija “ Ptice”(skulpture)
2001. Zlatibor, Galerija instituta Čigota, ”Ptice poziv na let” (slike)
2002. Irig, Prva srpska čitaonica, ”Ptice” (terakote)
2003. Novi Sad, galerija SULUV-a, “Mreže I objekti”(metal-žica)
2003. Ruma, galerija KC, ”Zamke imreže” (metal- žica)
2004. Pančevo, Galerija Madam – “Zamke I mreže” (objekti od žice)
2005. Zemun, Gerontološki centar Bežanijska kosa – “Ptice” (slike)
2006. Užice, Gradska galerija – “Objekti” (objekti od žice)
2007, Sremska Mitrovica, Galerija Lazar Vozarević – “Mreže, zamke I objekti” (objekti                   od žice)
2008. Ruma, Galerija Kulturnog centra – “Glava u kavezu” (objekti od žice)
2009. Ruma, više gradova, Performans “Ekološka bajka” – saradnja sa Gradskim pozorištem
2012, Šabac, Kulturni centar, “Kavez za teloi li carevo novo odelo” (objekti od žice)
2016. Stara Pazova, Centar ua kulturu, “Skulpture od žice”
2016. Ruma, Zavičajni muzej, “Otmena praznina” (skulpture od žice)
2017, Ruma, Kulturni centar, “Damin gambit” (skulpture od žice)

Nagrade:

2002. Ruma, KC – Prva nagrada Likovnog salona
2003. Šabac, Narodni muzej- Treća nagrada 47.oktobarskog salona
2004. Ruma, Zavičajni muzej – plaketa Borkovačke kolonije “Milivoje Nikolajević”
2005. Paris, Louvre, PRIH SPECIAL, Salon de la Nationale des beaux – Arts
2006. Sremska Mitrovica, Prva nagrada Sremskomitrovačkog salona
2018. Ruma, Kulturni centar – Druga nagrada 19. Rumskog Likovnog salona

---