A. P. Čehov: Iz prepiske


Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png
A. P. Čehov: Iz prepiske

Neočekivano sam napisao komad, posle jednog razgovora s Koršem. Legao sam da spavam, smislio temu i napisao komad. Utrošio sam na njega dve nedelje, ili, tačnije, deset dana, jer je u tim dvema nedeljama bilo dana kada nisam radio ili sam pisao nešto drugo. O vrednostima komada suditi ne mogu. Ispao je preterano kratak. Svima se dopada. Korš nije pronašao u njemu nijednu grešku, nijedan greh u odnosu na zakone scene dokaz za to kako su dobre i osetljive moje sudije. Komad pišem prvi put, ergo greške su obavezne. Siže je složen i nije besmislen.

Svaki čin završavam kao priču: radnju vodim mirno i tiho, a na kraju udaram gledaoca po njušci. Sva je moja energija otišla na mali broj istinski snažnih i blistavih mesta, mostovi, pak, koji spajaju ta mesta, beznačajni su, loši i šablonski. Ipak sam zadovoljan; ma kako komad bio loš, ipak sam stvorio tip koji nije lišen književne vrednosti, dao sam ulogu koju će moći da igra samo takav talenat kao što je Davidov, ulogu u kojoj glumac može da se razmahne i pokaže svoj talenat. Komad ima četrnaest lica, od kojih pet -ženskih. Osećam da su moje dame, osim jedne, nedovoljno obrađene…

(AI. P. Čehovu, između 10. i 12. okt. 1887)



…Savremeni dramski pisci pune svoje komade isključivo anđelima, podlacima i lakrdijašima pokušaj da pronađeš takve elemente u Rusiji! Naći ćeš ih, naravno, ali ne u tim krajnjim vidovima kakvi su potrebni dramskim piscima. Hteo ne hteo, počećeš da ih cediš iz glave, namučićes se i dići ruke od svega. Želeo sam da budem originalan: nisam izveo na scenu nijednog zlikovca, nijednog andela (iako nisam umeo da se uzdržim od lakrdijaša), nikoga nisam osudio, nikoga nisam opravdao… Da li mi je to pošlo za rukom, ne znam… Komad će svakako imati uspeha u to veruju Korš i glumci. Ja – ne. Glumci ništa ne shvataju, prave gluposti, odabiraju za sebe uloge koje im ne odgovaraju, a ja ratujem s njima, verujem da će komad propasti ukoliko se ne prihvati podela uloga koju sam odredio. Ako ne učine onako kako želim, biću primoran da povučem komad, da ne bih doživeo bruku. Da sam znao kako će biti, ne bih se ni hvatao u to kolo… (Al. P. Čehovu, 24. okt. 1887.)

…Vaši redovi koji se odnose na režiju komada doveli su me u nedoumicu. Pišete: ,,Pisac samo ometa režiju, sputava glumce i u najvećem broju slučajeva daje glupe primedbe”. Evo mog odgovora na to: 1) pisac je gospodar komada, a ne glumci; 2) svuda raspodela uloga spada u dužnost pisca, ako ovaj nije odsutan; 3) dosad su sva moja uputstva bila od koristi i činilo se onako kako sam ja zahtevao; 4) sami glumci traže uputstva; 5) uporedo s mojim komadom, u Malom pozorištu održavaju se probe novog komada Spažinskog, koji je tri puta menjao nameštaj i primorao blagajnu da tri puta daje novac za dekor. I tako dalje. Ako se udeo pisca svede na nulu, dobiće se đavo će ga znati šta… Prisetite se samo kako je Gogolj besneo kad su postavljali njegov komad!

Zar nije bio u pravu?…

(N. A. Ljejkinu, 15. nov. 1887.)


Izvor: A. P. Čehov: Iz prepiske.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је kjhkhkkhc48d.png