Poslednji mamut
Na prostranstvima pustim i ledenim, po horizontu jednako belom i tumornom. Sa surlom povijenom na gore, posrtao je jedan mamut. Borio se protiv mećave i zime, krstareći tako ledenim bespućem. Njegove kljove već postaju zaleđene, i nekoliko malih lednika spušta se niz njih. Krzno prekriveno injem i snegom, najviše na glavi i surli, kojom štiti svoje male, crne oči. On hoda hrabro i pravo, ne obara pogled ni pred snegom, ni mećavom, ni ledom. Zašto bi? Sam je odabrao svoj put. Bolje u zimu nego u žegu! Zamenio je zlatnu pustinju belom, peščane dine za ledene bregove.
Zlatna za kristalna prostranstva. Ostalo je sve isto, ništa se ne menja, izabrao je kuda će. Nekome to neće biti jasno, važno da njemu jeste. Sam. Da, ovo je poslednje putovanje, poslednjeg mamuta. Nekada se osvrtao i gledao druga bića slična sebi, sada niko i ništa. Samo tragovi koji brzo nestaju u mećavi, belina svuda unaokolo. Ide dalje, ne odustaje…
Takva odlučnost moguća je samo kod nekog previše glupog ili previše sigurnog bića. Jedno ne isključuje drugo, ali ovaj stvor sigurno nije glup, možda zbunjen ili premoren.
Usred puta, zanese se malo, posrne, zastane… nastavi. Možda i zadrema, na oči mu padne malo tmine, san sa malo boja, i možda mu pokleknu noge. Ali se trgne i nastavi dalje! Iako ne glup, nije previše ni inteligentan taj stvor. Jedno zna. Ako nastavi da spava ili budan sanja, naći će se na nekom drugom svetu, među iluzijama svojih (ili sličnih njemu) sapatnika. On to ne želi! Stresa glavu i nastavlja dalje, želi da živi, i još malo da traga. Možda će nešto i naći, u stvari ne sumnjam, sigurno će nešto naći. Neće mu se to nešto uvek dopasti, verovatno ga neće ni zavoleti, ali će imati razloga dalje da traga. Kao svi mi.
Više nije siguran koliko dugo putuje, kada će moći da odmori, ali jedno zna. Oseća da je blizu, i taj ga osećaj gura napred. Zateturao se opet, umalo nije pao, zastane na tren. Ispravi se, i iz surle ispušta njemu svojstvene zvuke. Očaj ga natera da ispusti te sablasne krike kojima doziva i vapi za svojim sapatnicima. Suze mu kanu iz očiju pravo u mećavu koja od njih napravi kristalne kapljice. Mećava počne da stišava svoj huk, prestaje oštrica vetra. Samo još koja pahulja snega pada sa neba. On se strese pa zaurla još glasnije, i sve glasnije, dok je god osećao snage u sebi. Ali bez mećave njegovi se urlici i ne vratiše njemu, nego odzvanjaše i širiše se beskonačnim prostranstvom. Kao da sami vapaji zadobijaju svoj oblik i život, otrgnuti od svog stvoritelja. Par puta ga obuze neka milina, mislivši da neko odgovara na njegova dozivanja, ali nikog nije video u belini. Zavapi još par puta, pa pokunjen, nastavi dalje.
Uskoro opet poče padati sneg, on u toj noći nalazi nekakvu pećinu. Što joj se više približavao, sve više ga nešto natera da okrene glavu i nastavi u belinu. Bio je umoran, a ipak okrenu glavu. Tamo, u nepreglednoj daljini, nazirao je nekakve seni kako odmiču za ledeni breg. Pogleda u pećinu, pa opet u njih, i nastavi dalje u kovitlac. Više se ništa nije videlo, samo beskrajna belina, uz zvuke rekvijema koji zviždi oštrica vetra.
Autor: Bojan Tasić
Bilješka o autoru:
Bojan Tasić rođen je 1995. godine u Vranju. Student je dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Učestvovao je u školi dramaturgije „Slobodan Stojanović“ na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji 2019. godine. Takođe učestvovao je u selekciji filmova za Festival Evropske filmske akademije (EUFA).
– Scenarista je kratkometražnog film “Kasno je” u režiji Jasmine Zagorac koji je premijerno prikazan u Cineplexx bioskopu Ušće 15. Decembra 2021. godine.
– Jedan od autora dokumentarog filma povodom 70. godina smera menadžmenta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
– Scenarista je kratkometražnog distopijskog filma “Kod” u režiji Branislava Stošića.
– Urednik je biltena 41. Borinih pozorišnih dana.
– Publicista teksta u časopisu “Scena” u okviru Sterijinog pozorja.
– Dramatizovao je bajku “Pinokio” izvedenu u saradnji FDU i Lutkarskog pozorišta “Pinokio” u sklopu projekta “Budi deo bajke”
– Scenarista je kratkometražnog filma „Najmiliji“ 2021. godine u režiji Milutina Miloševića.
– Saradnik je na scenariju kratkometražnog filma „Priručnik za samoubice“ 2020. godine u režiji Krune Kablar.
– Učestvovao je na pozorišnom festivalu „Joakim Vujić“ 2020. godine kao kritičar – član žirija okruglog stola kritike i kao jedan od pisaca biltena.
– Priča „Vinogradi“ na konkursu Službenog glasnika „Vi pišete, mi nagrađujemo“ 2020. godine štampana je u zborniku najboljih kratkih priča.
– Autor je dve kratke priče objavljene u časopisu „Akt“ 2018. i 2019. godine.
– Pesma „Čovek“ na konkursu „Musa Ćazim Ćatić” objavljena je u elektronskom zborniku 2021. godine.
– Scenario za kratkometražni film Veronike Milić „Bezumlje moje realnosti“.
– Trenutno radi na dramatizaciji knjige “Letopisi Narnije – Čarobnjakov sestrić” za pozorište Bora Stanković iz Vranja.
– Radi na jednoj od priča za omnibus predstavu u pozorištu Bora Stanković iz Vranja, koju će režirati Stevan Bodroža.
Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:
Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija
Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka:
Dunjalučar 