Dramska vjezba: “Prometej” iz tragedije u komediju
LIKOVI:
POLICAJAC ( Vlast )
SNAGATOR ( Sila )
(Zeusove sluge)
HEFEST, Zeusov Sin, kovač
PROMETEJ, sin Japetov
OKEAN, titan, bog mora
Scena 1
Scena predstavlja pustu, kamenitu, morsku obalu. Zid pozornice predstavlja stijenu. Povremeno se čuje se zvuk valova. Ulaze Policajac i Snagator, i vode svezanog Prometeja. Iza njih ide Hefest koji hramlje i uzdiše. Policajac je odjeven u plavu uniformu, ima brkove i nosi sunčane naočale. Za pasom mu vise lisice i palica. U ustima drži zviždaljku. Snagator je mišićavi, preplanuli mladić koji je go do pasa. Ima dugu kosu svezanu u rep, oko vrata mu visi veliki lanac, a na rukama ima crne rukavice. Prometej je pogrbljen poput starca i ima dugu bradu. Odjeven je u crni prašnjavi plašt. Hefest je nizak i ćelav, preplanulog, znojem orošenog lica. U ruci drži čekić i okove.
POLICAJAC: E gdje dođosmo. ( gleda oko sebe ) Bogu iza nogu. ( govori Hefestu ) Hajde, mrdni, brže. ( prstom upire u stijenu )
Snagator se na te riječi ispravi i prstom upre u stijenu.
HEFEST: Vas dvojica ste svoje obavili, šta vas briga sad. A vidi mene. Kuku meni majko moja. Đe ću rođaka svog prikovat za stijenu. Al’ đaba kad moram, ne smijem se igrat sa ocem svojim ( poslije kraće pauze ) dragim taticom, najdražim. ( govori Prometeju ) A jesi se i ti vala mor'o kuražit. Vazda nešto ti…
POLICAJAC ( prekine ga i puhne u zviždaljku, čuje se prodoran zvuk ): Šta je bolan? Nema toga, sa šefom nema zezancije. Kad se jednom zakon prekrši, nema tu cile mile. Jesi čuo?
Snagator klima glavom i pokazuje mišiće jedne, pa druge ruke.
HEFEST ( pognute glave ): Al’ rođak mi je…
POLICAJAC ( prilazi mu i lagano udara palicom po svom dlanu): Dobro, dobro. A jel se to meni čini, ili te nije oca strah? Hmm?
HEFEST ( udara se po glavi ): Uvijek ja.. Uvijek mene ovako, od sve djece ja najprljavije poslove radim.
POLICAJAC: Hajde, hajde, nema kukanja. Da ti ne bih sad šefa zvao! Taticu tvog najdražeg.
Snagator se nasmije.
HEFEST ( ispada mu čekić iz ruke, on ga brže-bolje uzima s poda ): Evo, evo. Odmah, brzo ćemo mi to. Moj je čekić efikasan.
POLICAJAC: Udri!
Snagator se udari po prsima i počne se glasati neartikulisanim zvukovima.
HEFEST ( govori brzo ). Evo, evo, evo već sam uzeo okove ( pokazuje okove ) Evo ih, vidiš, neću ja protiv naređenja, nikad ne bih. Ne, ne. ( Hefest prilazi Prometeju i okuje mu jednu ruku. )
POLICAJAC: Jače. Udri. Udri. Mudar je taj, protiv bogova se nameračio. Više neće moći prstom mrdnut.
Na te njegove riječi snagator zaplješće.
HEFEST ( govori glasno ): Neće ovu ruku nikad oslobodit. Nikad.
POLICAJAC: Bravo. Svaka čast. Hajde sad i drugu mu zakuj pa da idemo odavde, treba nešto i pojest, a možda i popit. ( Trlja stomak )
HEFEST ( govori Prometeju ): E, moj jadniče, šta uradi. Što ti je to trebalo u životu?
POLICAJAC: Opet ti!
HEFEST: Šta si navalio? Znaš li ti ko sam ja!
Policajac pogleda u Snagatora koji polako kreće prema Hefestu i stane iza njega .
POLICAJAC: Znam ja ko si ti! ( počne se smijati ) Jedini ti oznojen šepaš među uzvišenima. Svi ti se smiju, rugaju ti se, pijanac Dioniz te uspio nasamariti, kad nema Hebe ti poslužuješ i hranu na stolove stavljaš. Znam ja dobro ko si ti. Požuri ili ću ti odmah zvati Zeusa.
HEFEST ( brzo prilazi Prometeju i saplete se od lanac, nezgrapno ustaje i zakiva mu i drugu ruku za stijenu ): Eto ga! Nikuda on neće. ( poslije kraće pauze ) Samo mi nemoj tatu zvat.
POLICAJAC ( puhne u zviždaljku ): Eh, gotovo! Valjda ima usput neka gostionica ( trlja se po trbuhu )
Policajac, Snagator i Hefest izlaze sa scene.
Scena 2
Prometej je i dalje prikovan za stijenu. Na pozornicu ulazi šest staraca. Jedan staje ispred njega, a na sam rub pozornice sjeda pet staraca tako da im noge vise preko ruba, blago se njišu i međusobno se došaptavaju uz povremeni smijeh.
PROMETEJ: Ja, veliki Prometej ovdje visim okovan. ( odmahuje glavom ) Ja, koji sam premudar, prepametan. Toliko sam mudar da znam šta me čeka. I za ovo sam ja znao. Velika slava mene čeka. Mene koji sam ukrotio divljeg bika i ljudima darovao jaram da obrađuju polja. Mene koji sam konjima došapnuo da trebaju slušati naredbe i vući kola ljudima. Mene kojima sam otkrio tajnu lijećenja bolesnih. Ukratko, da sad ne nabrajam, jer, jasno je to, mogao bih ja ovako do prekosutra pričati. Znate svi vi ko sam ja. Naime, ja sam…
HOROVOĐA ( prekida ga ): De nam reci za šta si kriv? Pričaj nam to. Hajde, pričaj, pričaj,
HOR ( kroz smijeh ): Pričaj, pričaj, pričaj nam.
PROMETEJ: Ma, šta hoćete vi od mene? Ja sam veliki Prometej, ja sam sin…
HOROVOĐA: Pričaj ono drugo, ono zbog čega visiš tu… ( okreće se prema horu i trlja ruke ) Sad će, sad će, biće finih tračeva. Hajte braćo, ohrabrujte ga.
HOR: Pričaj, pričaj, pričaj nam.
PROMETEJ: Zeus, lopov jedan, na ljude ne misli, hoće sve da uništi. Ali, ja to ne dozvolih. Ja, veliki Prometej, mudrac, prorok, heroj, polubog, revolucionar, pobunjenik…
HOR: Šta? Šta? Šta?
HOROVOĐA: Šta si uradio?
PROMETEJ ( ponosno ): Vatru sam im dao. ( pravi grimasu, govori za sebe ) Joj, utrnule su mi i ruke i noge. ( nastavlja glasno ) Da, dobro ste me čuli, vatru sam im dao. Ja sam im omogućio život, ja Prometej.
HOROVOĐA: Uuu, ova će se vijest dobro prodavati.
HOR ( trlja ruke ): Uh! Uh! Uh!
PROMETEJ: Ja pomogoh ljudstvu i sad patim. Tako pričajte, to prenosite, recite svima da veliki Prometej pomaže ljudima i pati za cijeli ljudski rod. ( govori tiho ) Da hoće doći neko da me riješi ove muke, neću moći dugo.
HOROVOĐA: Koliko dugo ćeš morati ovako?
PROMETEJ: Koliko god je potrebno! Ne gledajte moju muku, ja ću s osmijehom patiti. ( za sebe ) Uuuh, sve me žiga, noge mi drhte, manta mi se, jezik mi se suši, vjetar me golica.
HOROVOĐA: Jadan ti, junače hrabri.
PROMETEJ ( trzne se ): Ne žalite moje jade, nego priđite bliže, svi priđite. Priđite da vidite, sve detalje upamtite, upamtite herojstvo moje, snagu ove kavkaske hridi, tamu ovog neba, jačinu ovih valova, oštrinu ovih vjetrova. Priđite.
Prometej pravi bolan izraz lica, promeškolji se, glavu nagne na jednu stranu, zatvori oči i potpuno se ukoči. Hor mu prilazi i zajedno sa Horovođom sjedaju u širokom krugu oko njega. Svi u rukama imaju olovku i papir, i neki zapisuju to što vide, neki crtaju.
Scena 3
Sve je isto kao u prehodnoj sceni. Oko Prometeja sjede starci koji pišu i crtaju, i međusobno se došaptavaju. Na pozornicu ulazi Okean.
OKEAN ( zadihan ): Evo dođoh rođo, da vidim treba li ti šta. Da ne kažeš poslije da te niko nije posjetio, pa ni tvoj najbliži i najslavniji rod Okean, bog beskonačnih i dubokih voda. ( imitira zvuk valova, diže i spušta ruke ) Kššš… dubokih voda, Kššš… hiljade rijeka, Kššš…
PROMETEJ: O! Šta će to biti? I ti dođe da gledaš muke moje? Pa evo gledaj, hajde, gledaj, dobro upamti sve. Svima prenesi da Posejdon, stvoritelj čovjeka, ovdje pamti. Ne, ne govori stvoritelj čovjeka, reci: onaj koji od grumenja zemlje načini ljudsku kožu i ljudsko obličje, kosti i meso napravi. Tako, tako reci.
OKEAN: Vidim ja patnju tvoju rođo. Ali, da sam na tvom mjestu ja ne bih tako govorio. Slušaj mene, starijeg i mudrijeg, ne blebeći previše. Znaš kakav je kad se naljuti. ( poslije kraće pauze ) Eh, ja sam svoje obavio, sad odlazim, a ti ne pametuj.
PROMETEJ: Čudi me da i tebe nije ovdje do mene prikovao. Hajde ti idi i čuvaj se da ti se šta ne desi usput.
OKEAN: Što? Šta to znaš? Šta vidiš? Šta to kriješ od mene? Nemoj tako pričati, eto ako treba ja ću otići do Zeusa i moliti ga za tebe, samo nemoj tako govoriti.
PROMETEJ: Ja ću sam za sebe da se pobrinem, hajde ti, čeka te dug put. Nemoj da se zbog mene zavadiš sa Zeusom?
OKEAN: Šta pričaš to? Misliš da bi se on sa mnom… sa mnom
Prometej klimne glavom
OKEAN ( polako kreće prema izlazu sa pozornice ): Eh, to kažeš kad sam ja već krenuo. Eno čuješ li, moj me prevoz čeka ( istrči sa pozornice )
Scena 4
Na pozornicu naglo utrči Ija sa kravljim rogovima, u pocijepanoj i bijeloj haljini i zamršene kose. Prati je prodoran zvuk zujanja insekta. U ruci drži bijelu maramu, snažno zamahuje s njom i okreće se oko sebe.
IJA: Jadna ja. Gdje sam ovo došla?
PROMETEJ: Ijo, poznah te po glasu.
IJA: Samo po glasu? A moj stas? ( pokušava razmrsiti kosu i krene govoriti, ali joj se govor miješa sa kravljim mukanjem ) Muuu
Starci se smiju, okreću se prema Iji, promatraju je i krenu zapisivati. Prometej koji je do tada imao smiren izraz lica i ukočeno tijelo, sada se opusti, pravi grimasu bola, nakon čega se odmah namiješta u prvobitni položaj.
PROMETEJ ( horu ): Halo, ovamo gledajte! U mene. Moju tugu opisujte, zar ne vidiš kakva je, najveća na svijetu. ( zakrče mu crijeva i on krene okretati glavu lijevo-desno ) Ijo, ogroman je ovaj obad koji te ganja!
IJA ( zamahuje maramom): Ima li mi spasa? Proroče veliki?
PROMETEJ ( ponosno uzdiže glavu ): Tako je, ja sam prorok veliki, onaj koji od grumenja zemlje načini ljudsku kožu i ljudsko obličje, kosti i meso napravi.
IJA: Sigurno od svoje muke ne možeš meni pomoći!
PROMETEJ: Ja sam svoju muku prestao oplakivati! Ti vidim nisi, strašna te sudbina čeka, ali ne kao mene. Pa pogledaj me.
IJA: Reci mi šta znaš? Šta me čeka?
HOR: Daj, reci nam da čujemo šta je čeka?
PROMETEJ: Tako ćeš kao krava pretrčat cijeli svijet.
HOR: Muuu
PROMETEJ: Eto vidiš, tvoja muka nije kao moja.
HOROVOĐA: Pričaj šta je čeka, pričaj nam još!
PROMETEJ: Divove, Gorgone, stooka čudovišta, sve će to ona vidjeti.
HOR ( plješće ): To, to, to!
Ija mučući istrči sa scene, za njom se čuje zujanje.
PROMETEJ: To! Pf, To je ništa naspram moje patnje, ta vidite me, pogledajte šta mene snađe. Mnoge će skulpture dočaravat moju patnju, jedna čak u New Yorku! ( govori horu ) Zato crtajte ovo, brže! ( zakrče mu crijeva )
OBJAŠNJENJE: Kako navodi Jan Kott u Jedenju bogova, u Prometejevoj patnji učestvuje cijeli kosmos, i bogovi i heroji, i ljudi i stihije. Odmah na početku tragedije jasno je da je slika svijeta vertikalna, i ako čovjek mora podići ili spustiti glavu da bi vidio ono što ga okružuje, da bi vidio druge, onda u prvi plan dolazi hijerarhija, moral, moralno podučavanje kolektiva, upozorenje da se ne pređe granica. Dakle, mali čovjek je taj koji treba da promatra patnje heroja, da uči iz tih grešaka koje su postavljenje prije rođenja samih heroja, i da slijepo gleda u zakone i granice koje postavljaju bogovi. Prometej je postavljen u axis mundi, omfalos, pupak ili središte svijeta koji istovremeno funkcioniše i kao kraj svijeta i ta planina za koju je on prikovan je i sama po sebi kao axis mundi i služi svojevrsna slika tog vertikalnog ustrojstva. Mirče Elijade u knjizi Mit o vječnom povratku govori o tome da središte može biti sveta planina gdje se susreću nebo i zemlja, i upravo takav je planina Kavkaz i jedna njena stijena gdje je Prometej okovan. Tako je i Golgota promatrana kao axis mundi. Pokušajmo zamisliti antičku tragediju kao majku, kao biće koje je postalo majka i prije nego što je dijete u njenoj utrobi začeto. Tragedija u svojoj utrobi nosi tragični usud heroja, a heroj, kao dijete koje će rasti u njoj, hrani se tragičkom krivicom, tragični usud je prvo što će okusiti i prepoznati kao takvo, sebi svojstveno, i tako u krug, u nedogled. Sila koja pokreće ovaj proces jeste mitska slika svijeta, bogovi koji su postavili i odredili granice koje se ne smiju preći, a koje se povremeno moraju preći samo da bi se pokazalo kako to nije dozvoljeno. Kada je tu unaprijed određena krivica, tu je i i unaprijed određen sud, unaprijed određena kazna i tok suđenja.
Ja sam željela smjestiti tragediju u neko postapokaliptično stanje svijeta, gdje se miješa ono što je bilo i ono što će biti, gdje se igraju sa mitskom slikom svijeta, ali i dalje se plaše Zeusa, itd.
Mitska podloga: Šta je sve Prometej još učinio za čovjeka, pa se ponaša kao hvalisavac, kao da voli da pokazuje svoju patnju, da je doslovno poredi sa patnjama drugih. Da zadrži elemente onog uzvišenog govora i to je u kontrastu sa govorom nekih drugih likova.
Likovi Vlast i Sila ili Snaga, kao Policajac i neki Snagator
Hefest, on je bog ali drugačiji od drugih, on je oznojen, uvijek prljav
Ija- Zeus je pretvorio u kravu
Okean, hvalisavac,
Zeus kao šef
Horovođa i hor kao skupina staraca željnih tračeva
Autorica: Zerina Kulović
Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:
Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija
Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka:
Dunjalučar 