Laž
Sve je bilo istinito i stvarno.
Sreo tebe, pomislio, ovo lice je bajno.
Prodorne zelene oči, kuda će sve sa mnom poći.
Želeo sam i od toga mnogo više.
Sapleo se, kad sam ugledao tvoje pravo lice.
Lažima si trovala.
Neverstvom i nemoralom.
A ja sam u zabludi, gledao tvoje lice bajno.
Usne mi ljubila.
Otrov sipala.
Pitam se, kako si sve to uspela?
Nisi bila ni pola od zablude moje.
Bila si žena, koja prosipa, lažne snove.
Lažima si trovala.
Neverstvom i nemoralom.
A ja sam u zabludi, gledao tvoje lice bajno.
Usne mi ljubila.
Otrov sipala.
Pitam se, kako si sve to uspela?
Doći i tebi na naplatu sve.
Pitaćes se..
Da li usne drhte kad se iskreno ljubi.
Ili ćes promeniti lice svoje.
Tvoje maske, različite boje.
Vreme
Poželi me u ponoć,kada kazaljke se sklapaju.
Zamisljam da se moje usne sa tvojim preklapaju.
I u vreme noći, dok su ulice čiste.
Zelim naše korake, dugačke i ponovo bliske.
Vreme nek nam priča, šta se sa nama zbilo.
Gde si se do sad od mene krio.
Sanjala sam tvoje oči.
U godinama ranim.
Sada te gledam, ljubavlju se hranim.
Prošlost brisem u jednom danu.
Da sa tobom osetim , sreću stvarnu.
Deo u pesmi:
Hajde dragi, zagrli vreme naše, podignimo uvis čaše.
Nazdravimo za ljubav našu.
Ispijmo do dna ljubavnu čašu.
Vreme nek nam priča, šta se sa nama zbilo.
Gde si se do sad od mene krio.
Sanjala sam tvoje oči.
U godinama ranim.
Sada te gledam, ljubavlju se hranim
Hiljadu
Ne gledaj u mene, dok mi usne ćute.
Pretvori, ćutanje u naše trenutke.
Nemoj mi reći ni sta se zbilo.
Samo nasloni rame, na moje rane.
Hiljadu je dana, od mojih rana.
Jos hiljadu noći.
U samoći.
Hiljadu reči, jos imam za reći.
A samo hiljadu sekundi.
Sa tobom, u novoj rundi.
Dodirima mi pričaj, gde si se zbio?
Sta si od mene do sada krio?
A ja ću pokretima tvojim.
hiljadu sekundi da volim.
Jer hiljadu je dana, proslo od mojih rana.
Jos hiljadu noći.
Gde si u samoći?
Hiljadu je sekundi, u trenutku ovom.
Ističe vreme, okrećem se.
Nov je dan, samoća postaje san
Bilješka o autorici:
Mlada pesnikinja Dajana – Daca Premović, rođena je u Peći 1995 godine. Detinjstvo je provela u Kraljevu, gde je završila osnovnu i srednju školu, a sada je na studijama-master ekonomije. Ratni vihor izazvan raspadom bivše Jugoslavije, je na samom početku života, ostavio bez očinstva, nju, njegog brata i sestru. Godine potucanja od nemila do nedraga i vreme provedeno u kolektivnim smeštajima, raseljenih lica, ostavio je trajni pečat u njenoj duši. Sa odlaskom njenog oca sa životne scene, otišao je veliki deo sigurnosti. Rasli su uz samopregnu majku koja je nastojala da im nadoknadi, sve ono što su izgubili smrću oca. Od kuće do škole ,nije moglo da joj se dogodi ništa spektakularno. Stanovala je neposredno preko puta škole, nije imala dovoljno vremena, za priče sa drugom decom. A samom porodičnom situacijom, učinjeno je da bude prilično introvertno dete. Đačke stihove koji su tada izlazili iz njenog pera, nije se usuđivala da pokaže drugima, ,brižno ih je krila od svih. Kada je došao period adolescencije, stigli su novi stimulansi za razmišljanje. Okrenula se svojoj beležnici, da u njoj ostavi traga. Otkrila je u sebi iskru božjeg dara i osetila radost stvaranja, novog oblikovanja sveta, kroz peozije i reči.
Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:
Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija
Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka:
Dunjalučar 