Frida Kahlo i boje života
Kasno po podne Frida je brzim korakom ušla u atelje. U to doba tablete protiv bolova uvek su najbolje delovale. Sunčeva svetlost je ulazila kroz prozor, zlatna i gusta, i obasjavala joj štafelaj. Dobro jutro, “sestrice”, pozdravila je kostur od papirmasea koji je oslikala šarenim bojama, obukla u jednu svoju podsuknju i postavila da sedi i čeka je na stolici u uglu. Na staroj stolarskoj tezgi nadohvat ruke bile su joj boje u staklenim bočicama. Kraj njih, u zemljanim loncima četkice, one najfinije, s dlačicama ne mnogo jačim od njenih trepavica, i one grublje, koje su na dodir bile poput očevih četki za brijanje.
Stolovi su joj bili potpuno prekriveni fotografijama. crtežima i starim maskama, koji su na sunčevom svetlu izgledali kao živi. Na većem broju stolova i niskih ormarića ležale su i stajale njene lutke i stvorenja iz bajki koje je pravila tokom godina; njene knjige, beležnice, cveće u raskošnim buketima i bezbroj drugih stvari koje je volela i rado posmatrala i koje su joj služile kao nadahnuće. Nekome sa strane ovaj prostor bi možda delovao neuredno i pretrpano, ali za Fridu je tu sve bilo na svom mestu. Knjige na policama bile su joj poredane po temama, registratori s novinskim člancima i prepiskom uredno obeleženi natpisima. Dijego ju je zbog toga ponekad zadirkivao, ali Frida bi mu tada rekla da je to nasleđe njenog oca, Nemca. Bilo joj je potrebno oboje: mnoštvo stvari oko nje, red u svemu tome.
S osmehom je upijala sve oko sebe i radovala se ovom poznatom, brižljivo uređenom okruženju. Unapred se radujući, stala je pred štafelaj i posegnula za tkaninom koju je prethodno veče prebacila preko slike. Prvi put se odlučila za format u prirodnoj veličini. Ali ovog puta moralo je da bude tako. Sve slike su joj bile važne, ali ova joj je značila više od ostalih. Poletno je strgla tkanimu i pojavila su se dva lica. S njih su je gledala dva para njenih očiju ispod gustih obrva koje su se spajale u korenu nosa i podsećale na raširena ptičja krila. Pa ipak, razlika izmedu ovih dveju Frida nije se mogla prevideti. Leva je imala belji, ravnomerniji ten od desne, čije je lice bilo tamno kao da je Indijanka. Žena sa leve strane bila je blago našminkana, a frizura joj je bila vešto ispletena, talasasta sjajna. Na desnoj se video nagoveštaj hrčiča, kosa joj je bila strogo začešljana unazad manje sjajna. Ove male razlike bile su zagonetne, čovek je morao pažljivo da pogleda kako bi ih pronašao.
Frida je dugo posmatrala sliku, a onda je uzela kičicu i na stavila da radi na pozadini, koja se sastojala samo od plavog neba s belim oblacima. Misli su joj, međutim, zaokupljale dve Fride na platnu. To su dve žene koje objedinjujem u sebi, mislila je dok je nanosila bele mrlje na platno. Žena koja hoće da živi kako joj se sviđa i žena koja sa sobom nosi teret tradicije i istorije.
U grudima joj je bilo kao da neka velika ptica žestoko maše krilima. Osećala je da će joj ustreptalo srce iskočiti iz grudi… a taj osjećaj ju je obuzeo kada je čula Dijegove reči, to jest samo jednu reč koja će joj promeniti život. Četkica je zastala u vazduhu. Morala je da se usredsredi na sliku, da slika, morala je da pronađe sebe u dvema Fridama na platnu, jer je malo nedostajalo da se izgubi.
Dugo je zurila u platno. Nešto je nedostajalo, i to nešto presudno. Najednom je znala šta je to. Nestrpljivo je bacila kičicu na sto, nije gubila vreme da je opere, već je posegnula za drugom. Mešanjem je dobila crvenu nijansu koja je u sebi sadržala malo grimizne, njene omiljene boje, koja je za nju značila sve što čini Meksiko; život i ljubav. Ne skidajući pogled sa slike, posegla je iza sebe za knjigama na polici i uzela jednu od mnogobrojnih knjiga iz anatomije. Nakon kratkog prelistavanja našla je stranu koja joj je bila potrebna. A onda je brzim potezima skicirala svoju ideju na odeći obeju žena naslikala je po jedno srce. Srčane komore i krvni sudovi bili su otvoreni, crvene arterije pružale su se preko materijala. Jedna od njih stajala je otvorena, završavala se na beloj haljini evropske Fride. Krv je kapala na suknju, a klema koja je stiskala arteriju uzalud je pokušavala da zaustavi krvarenje.
Frida je ponovo pogledala u ruke za koje su se žene držale. Veza među njima bila je, međutim, mnogo jača i trebalo je da postane još jasnija! Nacrtala je finu, tanku liniju, arteriju koja povezuje dva srca. Bila je to ista krv koja teče kroz njih dve, isti pulsirajući otkucaj koji im daje snagu. Dve Fride koje je objedinjavala u sebi zajedno će pronaći dovoljno snage da prežive, šta god se desilo.
Karolin Bernard: Frida Kahlo i boje života.
Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:
Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija.
Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka:
Dunjalučar 