---

Račvanje

Postavih zarez,
napravih rez,
na kori drveta starog,
dadoh tada jasan iskaz,
da to je moj putokaz.
Kako je naivno nakon zareza
juriti za krajnjom tačkom.

Na kamenu
što me spotako,
ipravih se
da uklešem
tri tačke…
Moradoh da
prihvatim novo stanje,
ovoga puta to je
moga puta RAČVANJE…

Veliki kanjon reke Opstanak

Bila jedna bistra
brza reka,
menjala je ime,
od Život u Opstanak
Bila je živahna,
bistra,odvažna,
išla bez većih prepreka.
Naišla je na stenu,
ostade u mestu.
Nije se dala,
lupala je u stenu,
vrata su joj bila zatvorena,
zamuti se od stajanja.
Lupi ona jednom
tako ljutito,tako jako,
napukne stena,
lupi još jače,
predvoji kamenje.
Prodja joj se ukaza,
tekla je opet bistra,
ali veliki zastrasujući kanjon
je zauvek pratio.
Strašan svima pogled beše
na njen veliki kanjon,
ali neka,
makar je i dalje tekla,
doduše sporije…

---

---

Savet leptirice

Da ne mislim na sutra,
ni na juče,
da udišem nova jutra,
Eh da sam vreme,
kažu da olakšava breme.
Setih se leptirice,
pitam je
da se menjamo za vreme?
Vreme mi leptirica
od srca ko sestri kazuje,
kaže mi da joj je dugo.
Pitam:Kako dugo,leptirice moja?
-Dugo je dugo…
Moje vreme nije i tvoje,
moj dan nije i tvoj,
moja noć nije ista tvoja,
ne možeš biti leptirica!
Ne možeš ni leteti,
nego puzi,hodaj,
potrči kada te predator juri.
Evo kamuflažu od mene nauči,
nemoj da požuruješ vreme,
nemoj da te vreme muči,
Nabaci sjaj,
daj se malo,
malo se zakamufliraj.
Hodaj do kraja,
do vremenskog treptaja
hodaj na sasvim uobičajan način,
svojim pokretom,
poslušaj me samo,
ti hodati
ionako ne znaš drugačije!

Namerno te tako gledam…

Tvoja ljubav je zvezda
moje oko što vide da je pala,
ostvarena želja
što sam je zamišljala,
dok zvezde sam samoj sebi skidala.

Ti si mesec,
što se ne pomrači,
Kada sam u tami ,
dukat što mi na grlo zakači,
da mi umiruću zvezdu oživi.

Ti me voliš,
kada lepa i doterana nisam,
ne plaši me ni stara da sam.
ni od umora prestanem da bitisam.
Ništa mi ne zameraš,
promašene korake praštaš.

Kamin ljubavi večito pališ
u zaštiti mene gineš,
u vatru razbuktalu da spasiš ulaziš,
na sebe ne misliš.
Postojan si i stalan,
štit tvoj je istrajan,
potpuno za mene siguran…

Toliko toga si,
da ne nabrajam više,
šapnuću ti ko si,odati ovo najtiše:
-Na tebe mi je aluzija,
ti si bre iluzija,
Ti,ti,ti…ne postojiš na zemlji ovoj,
niko ni pre tebe,
neće zemlje dok je.
Namerno te tako idealno gledam,
drugačije mogla ne bih da
dušu ti odam i predam.

Urezane staze linije

Više stanje ljubavi,
to je ono što je ekstaza prava ,
na visoke lestvice da se penjem…
Trazim li ja to mnogo?

Hoću zvuk neki da srce mi milije,
volim da me žica harfe dodiruje.
Umor se po duši rasuo,
a duša i dalje život traži,
Da li je to nešto ono samo moje ?

Mene niko ne razume,
misli da forma mi znači,
formu ja, pravila ne volim,
želim da se avanturi, mašti se prepustim.

Volim da iz daljine volim,
plaši me razočarajuća blizina,
jakom me čini daljina.
Tako mu da povernje steknem treba,
ja to ni ne mogu više,
zato voleću različito
oko sebe,ali po Platonu.
Boleće me,
dobro je kada i boli,
što ne boli nije jako,
hoću da trpim,
od navika bola sam ja i utrnula
da bih posle bola slast olakšanja osetila.

Ljubav moja,kao i sve moje
ili jeste ili nije,ponekada i paklena je.
Da li mi to kažu na dlanu
rodjenjem mi urezane
staze linije?

Ljubavi su različite,
kako to ljudi ne shvate?
Nekada se reč voleti,
pretvori u slomiti.
Da li je U MENI BALKANKA,
što čašu nikada slomila nije?
Neće nikada ništa ni slomiti,
zulum na zemlji neće i neće saditi!

Bilješka o autorici:

Alisa Hamza Alijević je Goranka , poreklom iz Gore,regija na krajnjem jugu Kosova. Rodjena je 25.7.1984. u Begradu. Odrasla je u Beogradu,tamo i edukovala,diplomirala u zdravstvenoj struci smera zubnog protetičara. 2008 g.se seli u Luksemburg gde i danas boravi. Govori: Goranski (maternji), srpski, francuski, engleski, ruski, luksemburški. Edukaciju vidi kao nešto što mora imati kontinuitet u želji za nadogradnjom i traganjem zaistom,a sve u cilju postizanja svestranosti i neophodne fleksibilnosti današnjice. Ljubav prema pisanju datira joj od perioda ranih školskih dana. Inspiraciju najviše pronalazi u ljubavi,radosti ,sreći,tuzi,bolu intenziteta od naslabijeg do najjačeg,blagostanju,nostalgiji,seti…koje ponajviše vezuje za život generalno,kao i za Goru,Šar-planinu,planinu Koritnik u čijem se podnožju nalazi selo Krstac(Krstec),selo njenih predaka koje pruža inspirativne,uvek novootkrivene horizonte. U pisanju se ne vidi se u stilu bilo koga,teži da sledi vlastitu originalnost i jedino tako vidi smisao u stvaralaštvu. Piše na srpskom i goranskom govoru(jeziku). Njene pesme,misaoni tekstovi,priče i odlomci iz romana su zastupljeni u preko deset medjunarodnih zbirki. Pesma”Šapat jesenje tajne” nagradjena je prvim mestom na jednom od medjunarodnih naticanja ove 2022.godine.Na 27 stranica ispisane poezije takodje je jedna je od 10 autora zbirke poezije ”Vatra u kaminu”. Njeno pisanje je zapaženo i ocenjeno kao duboko misaono,kreativno i autentično čemu svedoče priznanja,sertifikati,plakete,kao i oni koji prate i kritički se osvrću na njen rad. Udata je i majka je.

---

Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:

Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija.

Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka: