Poezija: Alisa Hamza


Vitraž zenice crne

Gde li mi je paleta boja,
gde li mi je nestalo šarenilo?
Zašto bez pigmenta
raznobojno cveće mi ostade?

Sve je u koloru,
ali ga ne vide svi,
ne dopire svetlost,
da li što je zenica crna,
da li što je beonjača popucala?

Zar vitraž nije šaren
Zar mu se stakla ne sastave,
zar ne svedoči vitraž,
da raznolikost
prozora je ukras?

Otvaram prozor,
to je samo prozor moj,
ne naginjem se,
strah me,
zatvaram ga,
gledam samo vitraž,
vidim prodiruću draž.

Vitraž je izbor moj,
njega stavljam,
na okno sa koga posmatram,
sa tog prozora
gde čudesna svetlost prodire
neka i padam
neka u šarenilu propadam…

Koren mi nebo doziva

Blizu mi istok,
blizu mi je i zapad,
pa i sever i jug,
na sve strane sveta ovog,
iste me brige more,
more li more,
tako dok se ne se umore.
Jedno mi drvo se otkri,
poče mi ličiti na mene,
imaše korena dva,
jedan se nebu,
slobodi se prepustio,
drugi u zemlju duboko zario.

Drvo zivota moga,
cisternu vode sa izvora gorskih krije,
vode što je žedan sanja,
vode kojom se smrtnik napaja.

Drvo moje,
ma hajde pusti korene svoje,
pusti ih da ih vide svi,
neka idu prema gore,
neka imaju krila slobode,
a drugim drži se dole,drži se za grudu svoju!
Hajde,hajde,uradi mi to!

Neka živi moj dom dugo,
neka premaši zivote baobaba,
baobaba što im je jedan koren gore.
Koren neka mu nebo,
a ne zemlju doziva!
Neka zauvek u zanosu stabla svog
GORSKE IZVORE ČUVA!
Korena mogu eto biti dva,
jedan neka bude ukopan,
a drugi varljivi neka leti,
samo neka leti visoko,visoko…



Mrak zvezde žaruće

Baci mi se senka,
nije ta senka siluete moje,
nije ta senka stabla visokih,
ne, nije ni vetrom zanjihalih grana,
nije ni odraz iz koga narcis proklija.

Ehh kada bi bila to senka
koraka sitnih mojih,
kada bi bila raširenih ruku mojih,
igre koračanja,
igre vidika u beskraj.

Pokaza mi se konačno,
pokaza se senka meseca,
dukata moga žutog.
Sunce je naglo baci
baci je na snove,želje moje,
negde izmedju zemlje i sunca,
desi mi se pomračenje te usijane,
plamenom mladosti kasne
moje goruće zvezde.

Skloniće se senka sama,
čekanje lišava
najdubljih tama,
tama što žar u pepeo pretvara.

Šapat jesenje tajne

Gledam list žuti,on prekri tlo,
prethodno mora da ogoli granu.
Grana ostade pusta,
a tlo se zašareni,
tlo sve vreme čeka da prihvati obojeni list,
i jesenje tlo bi da je u koloru,
čeka da mu suvi list upije suvišnu vlagu…

U jeseni je mudrost,
jesen mi posla poruku
šapnu mi nešto važno,
doznah da pusta grana nahrani jadnu zemlju
Nije jesen tako tužna,
sunce nju zauvek napustilo nije,
sunce nikada ne napušta,
ono je uvek tu,
malo se tek pritaji…

Ptice lete tamo gde ih neko u pomoć doziva,
vratiće se one kada ih ja pozovem.
Od žarkog sunca poželeh odmoriti,
poželeti se ptica,
nekada puhanje vetra tako prija,
tihe kiše tako tačno prate ritam moga srca…

Kakve mi samo tajne otkri ova jesen,
tajne koje ću sačuvati samo za sebe,
ako otkrijem sve tajne,
neće se više tajnama ni zvati,
tajna im ime biti neće…

Zov instinkta

Slabost se nadvija,
malodušnost obuzima,
pad je na pomolu,
taman pada,
skroz onako,
javi se glas neki,
povika joj jako:
-Ma nećeš,
nisi ti kukavica,
čopor ne napuštaj,
čoporu verna ostaj,
tako to mora jedna lavica,
samo sledi,sledi
istinkt prirode svoje.
deo tebe on je.

Čuje se zov IDA,
zov superega,
zatim vrisak ega,
neka i njega,
odskočna daska sve to je,
oživi,podigne,
u koncu koga briga
što i ubije.

Pogledaj zidove sobe,
malodušna su tamnica,
zato podigni naglo roletnu,
neka nestane tama,
sa zrakom tako ponekad,
tako snaži osama,
Čopor malobrojan tu je,
on tebe čeka,
čoporu verna ostaj,
on te treba,
ne predaj se,
ne predaj…!

Auroru obećanu tražim

Tragam za izlaskom novim,
tražim severne zore,
gle čuda ,
tamo gde oko zvezde broji
ugledah efekat aurore.
Efekat je
od stvarnosti jači,
varka je efekat najjači.

Vetar me sunca nosi,
traži drugačije oći,
ma traži polarne noći,
traži zvezdanih vetrova pokret.

Obećanje ispuni,
povedi me tamo,
obećao si mi davno,
sada mi najviše treba,
aurore svetlost
da mi lasta u oko sleti,
da pokrene mi oluje pameti…

Što volim varke,
sto volim efekte lažne,
stvarnost je optička varka,
život ovaj boju varalice krije ,
Sanak mu se zove boja,
to dobro zna ova omamljena duša moja…

Bilješka o autorici:

Alisa Hamza Alijević je Goranka , poreklom iz Gore,regija na krajnjem jugu Kosova. Rodjena je 25.7.1984. u Begradu. Odrasla je u Beogradu,tamo i edukovala,diplomirala u zdravstvenoj struci smera zubnog protetičara. 2008 g.se seli u Luksemburg gde i danas boravi. Govori: Goranski (maternji), srpski, francuski, engleski, ruski, luksemburški. Edukaciju vidi kao nešto što mora imati kontinuitet u želji za nadogradnjom i traganjem zaistom,a sve u cilju postizanja svestranosti i neophodne fleksibilnosti današnjice. Ljubav prema pisanju datira joj od perioda ranih školskih dana. Inspiraciju najviše pronalazi u ljubavi,radosti ,sreći,tuzi,bolu intenziteta od naslabijeg do najjačeg,blagostanju,nostalgiji,seti…koje ponajviše vezuje za život generalno,kao i za Goru,Šar-planinu,planinu Koritnik u čijem se podnožju nalazi selo Krstac(Krstec),selo njenih predaka koje pruža inspirativne,uvek novootkrivene horizonte. U pisanju se ne vidi se u stilu bilo koga,teži da sledi vlastitu originalnost i jedino tako vidi smisao u stvaralaštvu. Piše na srpskom i goranskom govoru(jeziku). Njene pesme,misaoni tekstovi,priče i odlomci iz romana su zastupljeni u preko deset medjunarodnih zbirki. Pesma”Šapat jesenje tajne” nagradjena je prvim mestom na jednom od medjunarodnih naticanja ove 2022.godine.Na 27 stranica ispisane poezije takodje je jedna je od 10 autora zbirke poezije ”Vatra u kaminu”. Njeno pisanje je zapaženo i ocenjeno kao duboko misaono,kreativno i autentično čemu svedoče priznanja,sertifikati,plakete,kao i oni koji prate i kritički se osvrću na njen rad. Udata je i majka je.


Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:

Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija.

Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka: