Kofer pun misli i sećanja


Kofer pun misli i sećanja

Herta Muller, Putnica na jednoj nozi, Sarajevo, Buybook, 2022, preveo Dragoslav Dedović


Roman Putnica na jednoj nozi objavljen je 1989. godine uoči samog pada Berlinskog zida, a to je ujedno i prvi roman Herte Miler nakon imigracije u Nemačku. Dovoljno je bilo napisati ovu rečenicu i zapitati se koliko je sebe autorka transponovala u lik Irene. Mnogo, čini se. 

Putnica na jednoj nozi je delo utemeljeno na pričama koje se u velikom delu podudaraju događajima iz Hertinog života, ali i pričama svih onih koji su doživeli istu ili sličnu sudbinu emigriravši iz Rumunije u Nemačku, pa tako i Irene, koja je protagonistkinja ove priče. Sam roman može se činiti veoma sumornim, naročito na prvo čitanje, ali istina koja je utkana duboko u njegovu srž daje mu jednu sasvim novu nijansu. Osećaj gorčine dolazi prirodno nakon spoznaje da je u pitanju priča, ne samo ispričana već i ona koju je autorka doživela, a ta gorčina je ispraćena atmosferom košmara u kojoj se priče prepliću kao san (gde bi san uvek više ličio na košmar) i java (koja svakim novim pasusom sve više podseća na košmar iz kog nema buđenja), te je na momente veoma teško razaznati u kojoj se dimenziji nalazimo. U tom maniru, Irene neretko deluje kao potpuno dezorijentisana osoba koja kao da zna šta hoće, ali nikako do toga ili tamo ne može da stigne. 



Pobeći – u sebe

Priča se, dakle, razvija oko mlade žene po imenu Irene, koja je morala da napusti svoju domovinu, najverovatnije to je Rumunija ili druga zemlja (ovo se može zaključiti iz konteksta, u romanu nigde nije precizirano koja je zemlja u pitanju). Kao predstavnik čitavog režima javlja se nemilosrdna figura diktatora koji zastupa sve ono od čega Irene zazire, a sama pomisao na njega u njoj budi strah i nelagodu. Svi koji su imali nesreću da dele parče neba s ovim diktatorom izgubili su nadu da će živeti slobodno, a to je stvorilo čitav jedan talas ljudi koji su rešili da pobegnu, a taj talas pokupio je i protagonistkinju Irene (kao, uostalom, i samu Hertu te 1987). Ono što je veoma zanimljivo, jeste da Irene ni u jednom momentu svoju zemlju ne vidi kao neprijatelja, naprotiv ona je posmatra kao žrtvu i gde god da krene prati je nostalgija i ono homesick osećanje. Irene možemo posmatrati kao jedan poseban rukavac velike reke (koja bi bila njena domovina), a ta dva dela su neraskidiva, rukavac bez svoje reke ne postoji. Međutim, neko je u reku sipao otrov koji je zatrovao svaku kap vode, a taj otrov zapravo jeste komunizam koji je pogodio čitavo društvo. Ipak, kada pokuša da pobegne od svega u Nemačku, ni tamo nije dočekana raširenih ruku. Irene sada postane imigrantkinja iz koje je iskorenjeno sve što joj je nekada bilo poznato – osećaj pripadnosti, sigurnosti i sve ostalo. Iako konačno slobodna, ona ne uspeva da uspostavi vezu sa svojom novim okruženjem jer je tako istrgnuta iz svog doma postala izolovani nemi putnik koji od prtljaga sa sobom nosi samo svoje misli i svoja sećanja koja neretko izbijaju u prvi plan. U tom smislu, roman kao da prati taj njen nekontrolisani i isprekidani tok misli od kog čitalac mora da sklopi sliku. 

Misery loves company

Irene se našla u svetu za nju potpuno tuđem i kao da je izgubila sve sposobnosti i saznanja koja je do tada imala. U nekim momentima (mentalno) podseća na malo dete čija ličnost tek treba da se formira, i koje je potpuno nevino, lakoverno i neiskvareno. Čini se da u svemu tome Irene očajnički traži partnera, kojem će namerno ili slučajno potpuno slepo verovati i prepustiti se u potpunosti. Tako, u Nemačkoj upoznaje tri muškarca – Franza, Stefana i Thomasa, a svaki od njih je na neki svoj način mentalno ili emotivno osakaćen i možda je to upravo ono što ju je kod njih i privuklo, ali to je bio samo još jedan bezuspešan pokušaj da se oseti ispunjenom i ponovo živom. Pravi motiv za vezu s njima kao da zapravo nikada nije ni imala, samo su se našli tu, pred njom i ona je rešila da zaigra. Razgovori koje vodi s njima neretko su banalni, obesmišljeni, a oni kao da su tu da vreme brže prođe iako od svih njih ona zapravo želi ljubav. Tu ljubav ona traži na pogrešnim mestima, ne bi li se bar na trenutak osećala ispunjeno.

Košmar u stihu

U nadasve neobičan i surov svet Irene, Herta nas uvodi na jedan krajnje nesvakidašnji način. Naime, roman je napisan u poetskom maniru, gde pojedini delovi podsećaju više na stih, dok se na nekim mestima pak to manje oseća. „Jedan od njih dvojice je rekao: Dok se ljubiš ne smiješ gledati mjesec, ni drveće ni sjene. Trebalo bi da imaš oči samo za mene.  To umara, rekla je Irene. Ne bi trebalo da me vas dvojica ostavite. Tebe ne. Ako baš mora, onda drugu Irene.“

Vidimo da se na pojedinim mestima u okviru tih stihova javlja i rima, koja u kontekstu čitavog romana zvuči veoma zvonko. Ovde se javlja problem određivanja konkretne forme ovog dela, jer kako smo već ustanovili: autorka se definitivno jeste služila elementima poezije, ali je nemoguće utvrditi da li je to neki vid pesme u prozi, ili pak samo igra sa čitaocem. Ono što je definitivno, jeste da se Herta u Putnici služila jezikom poezije koji je ovde izrazito kratak, oštar i koncizan. Jasno je da su reči pažljivo birane, ali ne kako bi ostavile što snažniji utisak, nego kako bi što upečatljivije prikazale mučnu atmosferu koja nas prati kroz čitav roman.  

U svakom momentu, čini se da Irene titra između jave i sna, između lepog života i košmara. Gotovo da je moguće zamisliti je kako se budi u Rumuniji i seća se ružnog sna u kom je živela u Nemačkoj, otrgnuta od svega svog, od same sebe. S jedne strane, Irene je putnica koja je pokušala da otputuje za boljim životom, s druge, pak, ona je izgubljena u tuđem svetu, a na zemlji je još uvek drže samo tanke niti koje je vezuju s domom. Možda je prerano pobegla od kuće, ali  svakako prekasno doputovala u drugu zemlju. „Putnica, pomislila je Irene, putnica s uzbuđenim pogledom prema pospanim gradovima. Prema željama koje više ne važe. Slijedi stanovnike. Na jednoj nozi putnica, a na drugoj izgubljenica. Putnici dolaze prekasno.“

U svojim književnim delima Herta Miler se temom imigracije bavi gotovo neprestano, iz dela u delo. Ono što je zanimljivo jeste da je Herta u različitim romanima pristupala ovoj temi iz drugačijeg ugla. Naprimer, u romanu Životinja srca osvrnula se na strah koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvo kao jedino istinsko bekstvo, dok u romanu Čovek je veliki fazan na ovom svetu pratimo čoveka koji još uvek nije napustio domovinu, ali se na to sprema i u tome vidi kraj svega. Gotovo svako njeno delo obuhvatilo je jedan aspekat iseljeništva bilo da se radi o periodu pre nego što se čovek odluči na taj korak, život u strahu ili pak ono što se dogodi nakon iseljeništva i vladavine diktature. Herta nam pokazuje da je cena slobode vrlo visoka i više od toga, tera nas da se zapitamo ima li ona uopšte cenu. Možda smo u nekom trenutku i pomislili da je vreme iseljeništva i bežanja pred diktaturom prošlo, ali skorašnji istorijski događaji razuverili su nas u to i pokazali da je tematika kojom se Milerova bavi svevremenska. Kako ova priča dolazi iz pera osobe koja je na sopstvenoj koži iskusila sve užase imigracije, naprosto joj se mora poverovati u svaku napisanu reč. Hertina dela, ne samo da imaju književnu vrednost već su ona svakako i svedočanstva jednog vremena, raspoređena u razne likove i situacije u koje je verodostojno prenosila svoja sećanja i emocije. 


Autorica: Marijana Ljumović

Knjigu možete kupiti u Buybook shopu.

*Tekst nastao u okviru Međunarodnog književnog festivala Bookstan.

Kad ste već ovdje, pročitajte i ovo:

Donatori Magazina Dunjalučar mogu biti svi koji su zadovoljni našim radom, i žele podstaknuti naš trud. S obzirom na to da je Dunjalučar neprofitna organizacija, rad na magazinu je volonterski, ali smo se odlučili da vam omogućimo da nam pomognete u daljem radu i razvoju mjesečnom uplatom odabirom jedne od ponuđenih opcija.

Dobrovoljne uplate na račun Magazina možete uplaćivati putem platforme Patreon, koja predstavlja legitiman način finansiranja nečijeg rada. Prije same uplate neophodno je izvršiti registraciju na platformi Patreon, a uplaćivati možete putem kartice ili putem paypal računa. Registraciju i svoje uplate možete izvršiti putem sljedećeg linka: