Зачкољица
Сви моји стихови
нису моји,
њихов власник
не постоји.
Они су честице
ваздуха,
воде, тек рођена
Суза,
Праскозорје.
Они су зрнца
осуначног Пијеска,
згријана Топлином
из загонетке Мрака.
Ко зна откуда
су добили Боје,
и како су,
баш моју душу,
одабрали да се скроје
и са њом споје?
Дукат у оку
Усхит у зјеници,
васиона за њ је мала.
Тигар на длану,
катарза одњегована.
Крајолик – Освит,
симфонија у њедрима.
Нутрина
неутрална.
Кармин од бијелог шећера,
кристалне усне.
Дукат у оку.
Ерупција
из језгра бивствовања.
Пјесничка левитацијa
Ноћас је у мени
ријека-крик
растопила приче.
Разлила се прсно.
Обгрлила срце и разум.
Исклијала зрнце.
Изњедрила сунце.
Срећа кроз тијело ми бди.
Ненаписана пјесма
ваздухом лебди.
Dunjalučar 