Konfucijev duhovni razvoj

Konfucijev duhovni razvoj

U taoističkom delu Chuang – tzu vidimo da su taoisti često ismevali Konfucija kao čoveka koji se ograničio na moral čovekoljublja i ispravnosti, te je svestan samo moralnih, a ne nadmoralnih vrednosti. Površno gledano, bili su u pravu, ali su, u stvari, grešili. Tako je, govoreći o svom duhovnom razvoju, Konfucije rekao: U petnaestoj godini žarko sam želeo znanje. U tridesetoj sam mogao da stojim. U četrdesetoj nisam imao sumnji. U pedesetoj sam spoznao Zapovest Neba. U šezdesetoj sam već slušao /tu Zapovest/. U sedamdesetoj sam mogao da sledim želje svoga duha ne prekračujući granice /onog što je ispravno/ (Štivo, 11, 4.) Znanje koje Konfucije ovde ima na umu nije ono što bismo mi nazvali znanjem. U Štivu Konfucije kaže: Želi Tao (VII, 6). I opet: Čuti Tao ujutru i onda umreti uveče, to bi bilo sasvim u redu (IV, 9). Ovde Tao znači Put ili Istina. Taj je Tao Konfucije u petnaestoj godini žarko želeo da nauči. Ono što sad nazivamo znanjem, znači povećavanje našeg znanja, no Tao je ono čime možemo uzdići svoj duh.

Konfucije je, takođe, kazao: Neka vam uporište budu li (rituali, ceremonije, dolično ponašanje) (Štivo, VIII, 8. I opet je govorio: Ne znati li, znači nemati sredstva da se stoji (XX, 3). Tako, kad Konfucije kaže da je u tridesetoj godini mogao da stojis, on time misli da je tada shvatio li, te je mogao da upražnjava dolično ponašanje.

Njegova tvrdnja da u četrdesetoj nije imao sumnji znači da je tada postao mudrac. Jer, kao što je ranije navedeno: Mudri su slobodni od sumnji.

Do tog razdoblja svoga života Konfucije je možda bio svestan samo moralnih vrednosti. Ali sa pedeset i šezdeset godina on je spoznao Zapovest Neba i pokoravao joj se. Drugim rečima, tada je bio svestan i nadmoralnih vrednosti. U ovom pogledu, Konfucije je poput Sokrata. Sokrat je mislio da ga je božanska zapovest odredila da probudi Grke, a Konfucije posedovao sličnu svest o božanskom poslanju. Na primer, kad mu je u mestu zvanom K'uang zapretilo fizičko nasilje, on reče: Da je Nebo želelo da pusti da civilizacija izumre, potonjim pokolenjima (poput mene) ne bi bilo dozvoljeno da u njoj učestvuju. Ali pošto Nebo nije poželelo da pusti civilizaciju da izumre, šta mi ljudi iz K'uanga mogu učiniti? (Štivo, IX, 5). Jedan od njegovih savremenika takođe je rekao: Svet je dugo bio bez reda. Ali sada će Nebo upotrebiti učitelja kao zvono za buđenje (Štivo, III, 24). Tako je Konfucije, čineći ono što je činio, bio ubeđen da sledi Zapovest Neba i da ga Nebo podržava; bio je svestan vrednosti koje su više od moralnih.

Međutim, nadmoralna vrednost koju je iskusio Konfucije nije, kao što ćemo videti, bila sasvim istovetna sa onom koju su iskusili taoisti. Jer ovi su potpuno napustili ideju o inteligentnom i svrhovitom Nebu, pa su umesto toga težili mističnom spajanju sa neizdiferenciranom celinom. Nadmoralna vrednost koju su oni spoznali i iskusili bila je stoga u većoj meri oslobođena običnih koncepata ljudskih odnosa.

Kao što je gore rečeno, Konfucije je u sedamdesetoj godini dozvoljavao svome duhu da sledi sve što želi, a ipak je sve što je činio samo od sebe bilo prirodno ispravno. Njegovim postupcima više nije bio potreban svesni vodič. On je delao bez napora. To predstavlja poslednji stupanj u razvoju mudraca.