Letač
Leteo je visoko, tražeći hladne struje vetra. Blagim zaokretima menjao je pravac i lebdeo dugo. Opustio se sanjarivši o herojskom dobu svoje vrste, kada su svi naseljenici bili Obični, prikovani za tlo i uskraćeni za lepotu letenja. Oduvek su ih posmatrali sa nekom dozom prezira ispunjenim strahopoštovanjem. Letači nisu marili za to i većinu vremena provodili su leteći nebesima. Uspeli su stvoriti zajednicu u kojoj je suživot sa Običnima postao moguć.
Iznenada, snažan bočni udar vetra ga zanese i on se prevrnu u vazduhu, osetivši jaku bol u leđima. Padao je brzo shvativši da nad jednim krilom nema kontrolu. Po prvi put u životu oseti strah i nemoć. Pokušaj da pomakne povređeno krilo stvarao je neopisivu bol. Stisnuvši zube donekle je uspeo da se postavi u položaj koji je usporavao pad.
Spavao je dugo ili se bar njemu tako činilo. Pritiskivao ga je osećaj nekog čudnog i hladnog sna, koji oslobađa od gladi i umora. San koji obećava večnost. Beli i čisti prekrivači tek navučeni na tvrd dušek uskog gvozdenog kreveta na kojem je ležao, odbijali su sunčeve zrake narušavajući prijatan polumrak sobe. Stari drveni prozor otvarao je pogled u nebo, u visine, u Sunce, u nepregledno prostranstvo namenjeno njima, Letačima. Visine su za njega zauvek zatvorene, osećao je to, znao je da više nije isto kao pre. Nije bio potpuno budan. Kroz košmar se prisećao pada. Pomišljao je često da umire ili da je već mrtav.
” Predaj se snu. Odmori se da bi mogao nastaviti. ” – čuo je neki glas u podsvesti i ponovo utonuo u dubok san.
*
Hodao je. Koraci su mu bili tromi a usta u grču. Mutnim bi očima treptao kada bi se kroz zeleni svod drveća probio snop svetlosti, razmišljajući o onome što ga je mučilo, što ga je teralo da ide dalje, besciljno, napred i samo napred. Pokušavao je da se tome suprotstavi, da se stropošta na meku travu, legne ispod neke krošnje u hlad i zaboravi na sve. Nije mogao protiv toga. Nešto ga je teralo da mora dalje hodati.
Tišinu šume remetilo je šuštanje lišća pod njegovim koracima. Otupeo, svestan ali bez percepcije utisaka i njihovog raspoznavanja šta je bol, tuga, radost, lepota, šuštanje, samoća, nastavio je hodati. Mislio je o predahu, o snu koji je jedino mogao dobiti. Od njega nije mogao pobeći.
” Idi dalje! Moraš nastaviti! Grabi svom snagom napred! ” – onaj glas iz podsvesti ga je terao da nastavi iako je bio na ivici izdržljivosti. Hodao je preko proplanka prepunog cveća. Blagi povetarac povijao je visoku travu. U nogama je osetio konstantan tup bol, a grč koji mu je već krivio lice, poprimi neljudski izraz. Išao je zatvorenih očiju, nezgrapno koračajući. Iz odeće natopljene znojem širio se smrad. Nije zastajao. Nije se osvrtao.
” Stani! Možeš prestati hodati. Odmori se. Sada smeš i zaspati. ” – Nije verovao to što mu se činilo da čuje u glavi. Nakon svega jednostavno nije bio siguran. Stropoštao se na meku travu. Osetio je naglo opuštanje mišića, nešto slično kao nekada kada je mogao leteti, prepuštajući se slobodnom strujanju vetrova i ogromnom prostranstvu visina. Sve se zavrtelo pred njegovim očima. Gubio je deo po deo svesnosti. Utonuo je u san, dubok i nestvaran.
*
” Nismo uspeli. Svoju svest ne može da promeni. On je Letač. Ne ume živeti životom nas Običnih. Ne ume hodati. To ga ubija. Nećemo ga buditi iz kome. Stvorićemo mu iluziju stvarnosti. ” – reče doktor razočarano svojim okupljenim kolegama.
*
Leteo je visoko, tražeći hladne struje vetra. Svaki trenutak mu je bio veličanstven, dug i lep u svojoj neponovljivosti. Blagim zaokretima pratio je struje, menjao pravac i lebdeo dugo. Za njega nije bilo tajni u letenju.
Autor: Borivoj Vujić
Bilješka o autoru:
Borivoj Vujić je rođen 1969. godine u Subotici. Pisanjem se bavi od mladalačkih dana sa povremenim prekidima. Pre nekoliko godina pripremio je deo radova i objavio prvu knjigu poezije i kratkih priča pod nazivom “Očima deteta”. Pojedinačni radovi su mu ranije objavljivani u knjizi “Zbornik uspomena” Kreativne Radionice Balkan, fanzimima “Šraf ” i pojedinim portalima. Pesma ” Ona je stena ” osvojila je treću nagradu na pesničkom konkursu “Kiprijan Račanin 2021 “. I dalje piše pesme, kratke priče i eseje gde izražava svoj lični stav o naučnim društvenim i kulturološkim fenomenima.
Dunjalučar 