Proza: Ana Stjelja

Golničko nebo Selene Dukić

Ležali smo dugo i gledali u nebo. Bilo je hladno, drhtala su nam tela, a i duše. Iako su nas dobro ušuškali, ona nasušna toplina nije dopirala do naših srca. Bili smo isuviše blizu smrti. Za neke od nas nije bilo povratka. Tako su jedan, za drugim, proticali moji dani u Golniku. Iako mi je tek 25. bila sam svesna da me je bolest sustigla. Osećala sam da mi nije preostalo mnogo. Tuberkuloza ne boli i ne pravi od ljudi mislioce. Pri dolasku ovde, svaka nada se gasi. Razmišljala sam o svakom zamotuljku magle i svakoj senci na svojim plućima. Ipak, smogla sam snage da napišem par redova. Čak sam i naslikala sopstveni portret, možda i moj poslednji amanet. Neprestano mi je na pameti Milica Stojadinović Srpkinja. Moja pesnička pretkinja. O kome bih pisala autobiografiju, ako ne o njoj? Ne znam da li ću uspeti da je dovršim.

***

Htela sam da pišem Milanu. Ali ne znam šta bih mu rekla. Volela sam ga, mislila sam da će naša ljubav biti onakva kakvom sam je zamišljala još kao devojčica. Njegova pomoć mi je puno značila u ovom mom napaćenom životu koje je obeležilo još tragičnije detinjstvo. Mrzela sam rat. U jeku ratnih strahota sam izgubila skoro sve. Još uvek mi u ušima odzvanja zvuk bombi koje su mi razorile detinjstvo. Kroz glavu mi prolazi Anđela, ta predivna bogata devojčica koja mi je kao siročetu slala svoju odeću i pisma puna topline. Nikada to neću zaboraviti. Bila mi je kao sestra koju nikada nisam imala. Nikad neću prežaliti njenu smrt, i to baš onda kada je trebalo da se konačno upoznamo. Želela sam da je snažno zagrlim i izljubim kao svog najrođenijeg. Ali nešto nije dalo. Nesrećnica, nije dugo poživela.

***

Ovo je ko zna koji papir koji gužvam i bacam. Želela bih da mu kažem da mu sve opraštam. Prošla sam pakao, nikad neću prežaliti pobačaje, znam da je to veliki greh. Možda zato sada ispaštam. Nije on kriv, ja sam. Možda je sve trebalo da bude drugačije…

***

Dok gledam u ovo bledunjavo slovenačko nebo, padne mi na pamet moj dragi Žedrinski. I moja Politika. Volela bih da se što pre vratim u Beograd. Valjda ću se dobro osećati da mogu da nastavim da pišem, da dišem. Ne znam. Možda se vratim, a možda i ne.

***

Sa sobom sam ponela svoju devojačku kutiju. U nju sam pohranila sve svoje uspomene. Svoje prve pesme, isečke iz novina kada su o meni pisali kao o pesničkom čudu, devojčici kojoj je Milorad Petrović Seljančica još za vreme rata objavljivao pesme. Imala sam samo devet godina. Ponekad se zapitam otkud mi ta potreba da pišem? Svet mi se raspadao na deliće, izgubila sam oca pa potom i majku. Možda je moja poezija bila samo put u neki drugi svet u koji sam bežala, neki kutak u kojem sam se krila dok ne prođu strahote. Bila sam tako ponosna na svoj dar. Sećam se i onih večeri kad smo Marko, Krleža, Milan i ja celu noć provodili u našem stanu u Vojislava Ilića 34, kutku koji je nazivan bastionom nadrealističkog pokreta u Beogradu. Pričalo se o književnosti, umetnosti, o mnogo čemu. Oni su više pričali, ja sam slušala. Moj glas se ionako nije mogao čuti, moja bolest me je kao neka utvara pratila od detinjstva. Glas mi je bio tanan, ali mi je pero bilo sušta suprotnost.

***

Milan. Nedostaje mi, a opet, osećam da je ipak bolje da budemo razdvojeni. Bila sam opčinjena tom intelektualnom gromadom, on je bio kao neka džinovska ptica koja me je štitila svojim snažnim krilima. No, duboko u sebi osećam da smo i on i ja pogrešili. Sad nema nazad.

Teško dišem. Ženu pored mene odnose. Teško se mirim sa smrću koja je svuda oko mene, baš kao one 1915. kada je u ratu stradao moj otac, moj oslonac i uzdanica. Još para dana ću zuriti u ovo golničko nebo, a onda nazad u moj Beograd. Čekaju me nedovršene recenzije, nastavak pisanja knjige o Milici, poneki intervju, i moja knjiga priča za decu. Iako nemam svoju, želela bih da makar ovom knjigom svoj srpskoj deci poklonim svoju ljubav i svu nežnost koju bih, da sam mogla, poklonila svojoj, našoj…

***

Golnik. Mesto mog oporavka, a zapravo moja tamnica. Nema izlaska. Teško dišem. Polako se predajem. Nebo iznad mene se pretvara u diva koji me natkriljuje i koji će svakog trena da me odnese na svojim snažnim rukama. Čim zažmurim, pred očima su mi slike Jerusalima koji sam pohodila prošle godine. Sveta zemlja. U meni je probudila neku novu Selenu. A ova sada, polako odlazi u beskraj. Možda u zaborav. Tonem u dubok san iz koga se možda nikad neću probuditi.

Selena Dukić, novembar 1935, Golnik, Slovenija

*Srpska književnica, novinarka, borkinja za prava žena Selena Dukić živela je i stvarala u prvim decenijama 20. veka. Umrla je u svojoj 25. godini. Za svog kratkog života, Selena Dukić je pisala poeziju, prozu, novinske članke i književniku kritiku. Većina njenih radova objavljeno je u srpskoj periodici tog vremena, a njena knjiga za decu pod naslovom „Veliki i mali” objavljena je posthumno 1937. godine i to u izdanju Gece Kona.

Ana Stjelja rođena je 1982. godine u Beogradu. Doktorirala je 2012. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši tezu pod naslovom „Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene J. Dimitrijević”.

Nagrađivana srpska pesnikinja, spisateljica, prevodilac, novinarka, nezavisni naučni istraživač i urednica. Objavila je više od 30 knjiga različitih književnih žanrova. Autorka je brojnih istraživačkih radova i eseja o književnosti, feminizmu i različitim kulturama.Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Udruženja novinara Srbije i Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Osnivač je i glavni urednik: magazina „Alia Mundi” za kulturnu raznolikost, veb-portala „Istočni biser” (2017) posvećenog kulturama Istoka, književnog časopisa „Enheduana” (2019), veb-portala za dečije stvaralaštvo i stvaralaštvo za decu „Maštoplet” (2020), bloga Poetryzine, onlajn časopisa za poeziju na engleskom jeziku (2020), elektronskog časopisa za satiru „Oksimoron” (2021) i „Kulturnih novina” (2021). Stalni je saradnik engleskog časopisa The Poet Magazine u kome objavljuje intervjue sa pesnicima iz celog sveta. Kourednica je nekoliko kineskih časopisa i kanadskog časopisa Humanity Magazine. Osnivač je Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi” (2018).

Godine 2021. uspešno je završila kreativnu radionicu Awake Not Sleeping – Reimagining Fairy Tales for a new generation u organizaciji UN WOMEN za Evropu i Centralnu Aziju (UN WOMEN ECA). U julu 2022. uspešno je završila kurs Uvod u psihologiju na američkom univerzitetu Jejl (Yale University) na kojem joj je predavač bio profesor univerziteta i poznati svetski (kanadsko-američki) psiholog Pol Blum (Paul Bloom).

Autorica: Ana Stjelja

Bilješka o autorici:

Ana Stjelja rođena je 1982. godine u Beogradu. Diplomirala je 2005. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za orijentalistiku – Grupa za Turski jezik i književnost. Magistrirala je 2009. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu – smer Nauka o književnosti, odbranivši tezu pod naslovom „Ljudsko i božansko u delu Mevlane Dželaledina Rumija i Junusa Emrea“. Doktorirala je 2012. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši tezu pod naslovom „Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene Dimitrijević“. Bavi se pisanjem poezije i haiku poezije, kao i prevođenjem poezije i proze s engleskog, španskog, portugalskog i turskog jezika. Bavi se pisanjem kratke proze i putopisnih eseja. Bavi se likovnim stvaralaštvom i dizajnom knjiga. Pesme su joj prevođene na hrvatski, slovenački, makedonski, persijski, kineski jezik… Sarađuje sa domaćim i stranim, štampanim i elektronskim časopisima. Pesme i priče su joj objavljivane u domaćim i stranim zbornicima. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti poezije i esejistike. Četiri puta je bila kandidat za Nagradu grada Beograda, za oblast Umetnost (književnost i prevodno stvaralaštvo): 2013. godine za knjigu „Pesnici univerzuma: Mevlana Dželaludin Rumi i Junus Emre“, 2014. za prevod zbirke poezije F. G. Lorke „Tamaritski Divan“, kao i za oblast Novinarstvo, 2018. za projekat pokretanja magazina Alia Mundi za kulturnu raznolikost i 2019. godine za publikaciju „Duhovna riznica Srbije: pravoslavne crkve i manastiri“. Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Društva književnika Beograda, Udruženja novinara Srbije i Međunarodne federacije novinara. Samostalni je umetnik. Pesme, priče, eseje i književne prevode objavila je u časopisima: Koraci, Gradina, Bagdala, Polja, Luča, Trag, Avangrad, Beogradski književni časopis, Ilustrovana politika, Novosti, Kultura Umetnost Nauka (subotnji dodatak Politike) Magazin (nedeljni dodatak Politike), LUDUS, Nur, Nasleđe, Književna istorija, Svitak, Zlatna greda, Lamed, Bdenje, Naše stvaranje, Mostovi, Braničevo, Mons Aureus, Povelja, Haiku novine, Stig, Sveske, Sarajevske sveske, Naša prošlost, Odbrana, Danas, Avlija, Diskurs… Od 2010. do 2015. pisala je za rubriku Znameniti Srbi i Manastiri Srbije, za list „kWh“ Elektroprivrede Srbije. Od 2016. godine pisala je za časopis „Odbrana“ Medija Centra Odbrana. Od 2017. godine pisala je za veb-portal „VELIKI LjUDI“ o znamenitim ljudima srpske kulture. Osnivač je i glavni urednik magazina „Alia Mundi“ za kulturnu raznolikost. Pokretač je i urednik veb-portala ISTOČNI BISER (pokrenut 2017). Pokretač je i glavni urednik književnog časopisa „Enheduana“ (pokrenut 2019). Osnivač je Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“