San
Snove snivam,
u njima živim,
u njima carujem,
u njima se
lakše skrivam,
i sebe ne krivim
zbog poroka,
nit’ koga darujem,
a vidim dalje
od proroka.
Samoga sebe
apotiziram,
i slike slikam,
duboko u meni
negde ih kujem,
dok na grebenu
more dozivam,
da zaplivam
u beskrajni put,
sve to snujem,
jer za život
nisam dovoljno lud.
Snujem po danu,
snujem po noći,
kraj reke, u gradu,
dok vinom bežim
iz stvarnosti,
pa na visoku granu
sedim i gledam
kulisu slavnu,
lanac iz koga se
ne može pobeći.
A ja u snu bežim,
pa posmatram tu paradu
bez imalo tuge,
bez imalo gordosti.
Svakoga dana
Svakoga dana ista fama,
Neko dođe, a neko ode.
Neko samo prođe,
Neko ostane,
Ostane duže
il’ ostane kraće.
Tako se život pokreće,
Prijateljstva kruže,
Ljubavi kruže,
Neprijatelji kruže,
I pogrešne stvari
Ljudi zadrže.
Sve u jedan krug stane,
Ceo život u jedan krug
Stane,
Nekad je mračno,
Nekad svane,
I svi tvrde
Jamačno
I dvolično,
Da je njihovo postojanje
Beskonačno,
Svak’ to za sebe tvrdi,
Glave ispljuvane,
Duše izgužvane,
Oči oslepljene,
A srce lažima trovano.
Trovano lažima koje
Sebi govorimo,
I sami sebe
Promovišemo sebi,
Pak nas i svak’ drugi
Istim otrovom truje.
Istine se svi boje,
Jer istina je smrt,
Istina je ono što u
Sebi krijemo,
Istina je da sebe krijemo
Za laž zvanu život.
Uvek će tako biti,
A nikad bolje,
Uvek iluzija dobrote,
Iluzija slobode,
Iluzija iskrenosti,
Iluzija ljubavi,
Iluzija sreće.
Ljudi se promeniti neće,
Naslednici Bruta.
Svakoga dana ista fama,
Neko dođe, a neko ode.
Neko samo prođe,
Neko ostane,
Ostane duže
Kurva
Kad me pijanog nađe,
Nije ljuta,
Niti sa mnom želi
Naslednike.
Ne kaže “volim te”,
Niti “mrzim te”,
Nit’ je ljubomorna
Kad me s nekom drugom
Sretne il’ vidi.
Sve slasti i zadovoljstva
Pruži mi za veče,
Takve poštujem i volim
najviše,
Jer njen odlazak me nikad ne
opeče,
A znam da nekom drugom
ide.
Bilješka o autoru:
Nikola Momčilović, rođen 1994. godine u Leskovcu. Apsolvent na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Ljubitelj je knjiga, stripova, pozorišta i muzike. Uživa uz satiru, horor, nadrealni i apsurdni humor. Kao neafirmisani pisac, autor je zbirke kratkih horor priča Običan dan i dvije zbirke poezije Na raskršću između raja i pakla i Aheron, a uskoro počinje rad na svom prvom horor romanu. Kao omiljene pisce izdvaja Sergeja Jesenjina, Danila Harmsa, Branka Miljkovića, Branislava Nušića i Ivu Andrića. Također, Brama Stokera, E. A. Poea, Stivena Kinga, H. F. Lavkrafta i R. L. Stivensona.
Dunjalučar 