Antologijske ljubavne pjesme


Antologijske ljubavne pjesme

Izbor iz knjige  “Antologijske ljubavne pesme”, priredio Velimir Ćolić


Pol Elijar, Zaljubljena

Na očnim kapcima mi stoji,
u mojoj kosi njena kosa,
i ima oblik mojih ruku,
i ima boju moga oka,
I utapa mi se u senci
ko neki kamen na nebu.
Oči joj uvek otvorene
i ne dopušta mi da spavam.
Od njenih snova usred dana
isparavaju se sunca,
i ja se smejem, plačem, smejem,
govorim svašta, tek onako.

Žak Prever, Bašta

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekunda večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednog zimskog praskozorja
U parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na Zemlji
Na zemlji koja je zvezda.

Nikita Stanesku, Tužna ljubavna pesma

Jednom će moj život doista umreti za mene,
jednom.
Jedino trava zna ukus zemlje.
Jedino krv moja čezne za mojim srcem,
kad ga napušta.
Vazduh je visok, ti si visoka,
visoka je tuga moja.
Dolazi vreme da umiru konji.
Dolazi vreme da ostare mašine.
Dolazi vreme kada pada hladna kiša
i sve žene imaju tvoju glavu
i nose tvoje haljine.

Dolazi i neka velika, bela ptica
da snese mesec na nebo.